Pašalić: Društvo osuđuje sve oblike nasilja, zakone imamo, pitanje je primene

Više od pet meseci je prošlo od dva masakra u Srbiji, u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Malom Orašju i Duboni, a da skoro nema dana bez nasilja među decom. Zoran Pašalić, zaštitnik građana ističe da zakon propisuje mogućnost isključenje javnosti s glavnog pretresa, kao što je to predložilo tužilaštvo u slučaju "Ribnikar", ukazujući da se radi o jedinstvenom i kompleksnom slučaju. Naglašava da je društvo osudilo nasilje samim tim što je donelo propise, ali je pitanje da li se oni sprovode uvek ili od slučaja do slučaja.

Viši sud u Beogradu utvrdio je da je optužnica u slučaju "Ribnikar", na 267 strana, formalno ispravna. Svi učenici VII/2 Ogledne osnovne škole "Vladislav Ribnikar", bez obzira na to da li su ranjeni ili ne, dobili su status oštećenih u ovom krivičnom postupku, s obzirom na traumu koju su preživeli gledajući kako njihov školski drug puca u njihove drugare. Takođe tužilaštvo je predložilo sudu da se isključi javnost tokom glavnog pretresa.

Zoran Pašalić kaže da nije neobično isključenje javnosti i da postoje mogućnosti koje zakon takođe propisuje.

"Svakako je ovo slučaj koji je poseban jer je to, da tako kažem, slučaj jedinstven. Ako taj slučaj mogu da upotrebim, koji je zaista, zaista vrlo, vrlo kompleksan. Sa mnogim pitanjima koje taj slučaj ne samo pravno, nego i faktički postavlja", ističe zaštitnik građana.

Takođe, siguran je, kako kaže da će do isteka pritvora od šest meseci biti podignuta optužnica i protiv U. B. za masakr u Malom Orašju i Duboni.

Pomeranje granice krivične odgovornosti

Pravnici smatraju da treba spustiti granicu krivične odgovornosti za decu ubice sa 14 na 12 godina. Drugi predlog je da se ta granica ukine, s tim da se za svaki zločin koji počini dete procenjuje nivo krivične odgovornosti.

Pašalić ističe da se tu postavlja i pitanje da li se smanjenjem te granice može primenjivati isti tretman za svu decu ili posmatrati individualno, odnosno spustiti granicu, ako se zakonodavac za to odluči, ali smatra da svakako treba individualizovati svaki od tih slučajeva.

"Jer ono što je pred zaštitnikom građana, svi oni slučajevi koje smo mi radili, pogotovo u poslednja dva meseca, gde imate više puta ponovljeno nasilje, ne u ovako drastičnoj formi, ali ima ga mnogo – nasilje dece prema svojim roditeljima, nasilje dece prema deci, a svakako i nasilje roditelja i staratelja prema deci – svaki od tih slučajeva je, zaista svaki, karakterističan", naglašava zaštitnik građana.

Zaštita dece i odgovornost roditelja

Navodeći da posle događaja od 3. i 4. maja ništa nije isto, ukazuje na to da se otvorilo i pitanje položaja dece uopšte i njihovih prava, šta deca u tom uzrastu očekuju, odnosno šta se od njih očekuje.

"I svakako da otvara i jedno pitanje na kome sam ja stalno insistirao, a to je da li davati prava deci. Mi ih štitimo ili ih štitimo na taj način što im dajemo i prava, a i obaveze", naglašava Pašalić.

Objašnjava i da, ako naučite dete da ne drži slušalice u ušima kad prelazi ulicu, bez obzira na to da li je obezbeđeno ili nije, ili da razgovara mobilnim telefonom, da ste ga na taj način zaštitili.

"Postoje niz slučajeva kada vi praktično projektujete određena pravila, ali vezujući za obaveze, štitite decu, sopstvenu ili neku drugu", smatra Pašalić

Kaže da se slučaj iz Niša, gde je dečak M. M. ubio školskog druga nalazi pred zaštitnikom građana.

Navodi da, ako se utvrdi ono što je rečeno, onda postoji niz odgovornosti, ne samo roditelja već i Centara za socijalni rad, eventualno škole, eventualno svih onih koji su imali kontakt sa dečakom i koji su bili u obavezi da sve moguće manifestacije koje bi mogle da ukažu na ono što se desilo, da registruju problem, da upozore i da spreče.

Sve više nasilja u porodici

Prema poslednjim podacima, od početka godine ubijeno je 25 žena.

Policija je uhapsila Leskovčanku u centru Medveđe zbog sumnje da je više puta udarila svoje sedmogodišnje dete, a onda ga vukla niz kej i gurnula u isušeno rečno korito.

Videće se šta se zaista desilo, ko je trebalo da prati celu tu situaciju, kaže Pašalić:

"Problem je kada se takve situacije ili takvo ekstremno ponašanje dešava da prethodno nema neku logičnu najavu. Recimo imate da se neki odnos supružnika ili partnera završava tragičnim ubistvom, ali da pre toga nije bilo nikakvih naznaka. Naći načina da se to proveri, to je najteže."

Posebno ističe da je društvo osudilo nasilje samim tim što je donelo propise, a da je sad pitanje da li se oni sprovode, kako kaže, da li se sprovode uvek ili samo od slučaja do slučaja.

"To je već pitanje o kojem možemo da diskutujemo, ali što se tiče samih zakona, samih propisa, mogu slobodno da kažem da su oni na nivou boljih ili propisa koji bolje regulišu ovu problematiku", zaključuje Pašalić.