Kupci na meti investitora koji grade nelegalno – postoji jedan način da izbegnete prevaru, sve drugo je rizik

Širom Srbije svakodnevno niču nova gradilišta, a umesto malih kuća, višespratnice. U potrazi za lokacijom koristi se svaki pedalj slobodnog zemljišta, pa se zgrade do onih koje se grade sve češće urušavaju i tako ugrožavaju bezbednost ljudi koji u njima žive.

"I šta sutra? Zemljotres, uruši se, na koga će pasti. Kod mene. Onda mi da se žalimo i da tražimo pomoć. Neka dođe građevinska inspekcija, neka utvrdi bezbednost te zgrade", kaže jedna stanarka, dok druga poručuje da bi kupci prvenstveno trebalo da obrate pažnju šta kupuju.

Kupci ne provere sve i budu "prosto prevareni"

Graditelji koji nelegalno grade ili odstupaju od građevinske dozvole nisu hteli pred kameru.

Stručnjaci kažu da najviše trpe stanari koji, u želji da uštede i kupe koji kvadrat više, ne provere sve, pa kupuju nelegalne stanove.

Jasmina Radovanović iz Naleda kaže da su oni prosto prevareni, da nisu ni znali da je objekat nelegalan i da se odstupilo od dozvole.

"Postoje odredbe krivičnog zakonika, postoji obavezno rušenje koje se iz raznoraznih razloga ne sprovodi, ali je možda i ključno da se građevinska inspekcija nekako više aktivira", dodaje Radovanovićeva.

Jedini način da se zaustavi nelegalna gradnja

Arhitekta "Kontent konsalting tima" Danijela Rabrenović smatra da je jedini način da se zaustavi nelegalna gradnja – poštovanje u potpunosti onoga što je država praktično predvidela.

"Dakle, ne kupujemo nelegalne stanove, ne kupujemo stanove koji nemaju upotrebnu dozvolu i koji nisu uknjiženi. Sve ostalo je rizik", apeluje Rabrenovićeva.

Šta zakon zabranjuje, a šta toleriše

Stručnjaci napominju da su oni koji ulažu u gradnju vremenom naučili da je isplativije legalizovati zgradu, tek pošto je izgrade.

Advokat Nikola Premović navodi da je po Zakonu o prometu nepokretnosti direktno zabranjen promet nepokretnosti koje nisu uknjižene i koje su u postupku legalizacije.

"Međutim, zakon toleriše i dozvoljava overu i solemnizaciju ugovora o kupoprodaji za stanove koji su u izgradnji, koji se grade u zgradama po službeno važećem odobrenju za izgradnju, odnosno građevinskoj dozvoli", objašnjava Premović.

Šta proveravaju javni beleženici pri overi ugovora

Ugovori o prometu nepokretnosti koji su u izgradnji se overavaju ali, kažu javni beležnici, samo uz odgovarajuća dokumenta.

Proverava se da li postoji svojina na katastarskoj parceli i da li ima upisanih hipoteka ili drugih zabeležbi.

Dužnost javnih beležnika da upozore kupce

Nina Štiglić iz Javnobeležničke komore Srbije kaže da javni beležnik ne može nikako da garantuje za one stvari koje će se desiti nakon trenutka overe ugovora, a za to takođe po zakonu ne može da garantuje ni država.

"Od trenutka overe postoji određeni rizik za kupce. Znači, to je pre svega da li će investitor završiti taj objekat u građevinskom smislu u skladu sa građevinskom dozvolom, da li će ga završiti u roku i da li će uspeti da prođe tehnički prijem i da dobije upotrebnu dozvolu. I upravo je zato u zakonu i predviđena posebna dužnost javnih beležnika da upozori kupce, odnosno obe ugovorne strane, na to da objekat nema upotrebnu dozvolu, odnosno da postoje neki rizici koji mogu da se dese u budućnosti", objašnjava Štiglićeva.

O tome koliko je stambenih objekata u zemlji delom ili u potpunosti izgrađeno bez građevinske dozvole, nema preciznih podataka.