Javna rasprava o medijskim zakonima, održan prvi okrugli sto – šta je predviđeno novim propisima

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević učestvovali su danas na prvom okruglom stolu u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima, koji je organizovalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u Beogradu.

Ministar Jovanović je, saopštilo je Ministarstvo, istakao važnost ta dva nacrta zakona, koja su napisana u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period od 2020. do 2025. godine.

Jovanović je rekao da se vrlo posvećeno radilo na predlozima nacrta dva zakona, temeljno, pokušavajući da se uvaži svako mišljenje koje bi moglo da bude relevantno kako bi dobili što je moguće bolja zakonska rešenja.

Ministar je naveo da je taj veliki posao urađen uz podršku novinarskih i medijskih udruženja i zahvalio im na doprinosu.

Dodao je da se velika zahvalnost duguje i međunarodnim partnerima: delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su na svaki mogući način od prvog do poslednjeg dana bili uključeni u proces izrade nacrta zakona.

Jovanović je pozvao sve zainteresovane, stručnu javnost, nevladine organizacije, predstavnike javne uprave i sve pojedince da se uključe u javnu raspravu.

Garantuje da će svaki predlog koji može da unapredi predložene Nacrte zakona o javnom informisanju i zakona o elektronskim medijima biti prihvaćen.

Važnost medijskog zakonodavstva koje je sposobno da odgovori na sve izazove, dodao je, ne može se dovoljno naglasiti, pošto su takvi zakoni temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti.

“Bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva, ne možemo nastaviti da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji“, naglasio je Jovanović.

Šta predviđa Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja, navodi Ministarstvo.

Praćenje sufinansiranja projekata

Predviđeno je, dodaje, i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će, ocenjuje, umnogome uticati na transparentnost tog procesa.

Pored postojećeg Registra medija, nacrtom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja.

“Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja“, ističe Ministarstvo.

Novi organi REM-a

Nacrt zakona o elektronskim medijima, dodaje, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija.

Minstarstvo navodi da je u predmetnom tekstu Nacrta zakona o elektronskim medijima ojačana organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti.

Uspostavljeni su novi organi: Savet - organ odlučivanja, i direktor - organ zastupanja, a određeni su i jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su, ocenjuje Ministarstvo, pooštreni u odnosu na trenutni zakon.

Nova pravila za izbor članova REM-a

U saopštenju se napominje i da su promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta Regulatora (umesto dosadašnjih skupštinskih odbora, predlog je da to budu Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana i udruženja izdavača elektronskih medija); trajanje mandata je ograničeno na šest godina i nije dozvoljen reizbor.

Definicija rijalitija i zaštita maloletnika

Takođe, navodi se u saopštenju, Nacrtom zakona o elektronskim medijima posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika propisivanjem sadržaja koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika, vremenskim ograničenjima za neprikladne sadržaje, kao i njihovom učestvovanju u programskom sadržaju.

“Definisan je rijaliti program, propisano je šta je nepodesan rijaliti program za maloletnike i šta je zabranjeno prikazati u rijaliti programu. Pooštrene su i sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika“, navodi Ministarstvo.