Zbog čega slepi i slabovidi ne mogu svuda umesto potpisa da koriste faksimil

Odlazak u kompaniju "Telenor" te 2017. godine Branka će pamtiti po tome što je umesto telefona dobila odgovor da ga neće dobiti, jer je pri potpisivanju ugovora koristila tzv. faksimil – pečat za slepe.

"Služebnik je uzeo ugovor od mene, odneo ga negde, zatim se vratio i iscepao ugovor sa mojim potpisom uz obrazloženje da ne možemo zaključiti navedeni ugovor budući da se kao osoba sa vizulenim hendikepom, odnosno slepo lice, potpisujem faksimilom“, kaže Branka Pećanac.

To je, kaže, bio okidač da pravdu potraži na sudu, jer su po zakonu kompanije dužne da osobi koja ne može da se potpiše svojeručno omoguće korišćnje pečata za slepe. Slučaj dobija na sudu.

"Svaka presuda koja se donese u sporu radi zaštite od diskirminacije predstavlja iskorak na planu podizanja svesti, ovo je prvi put da se jedna presuda objavljuje zbog diskriminacije slepog lica", kaže Pećanac.

Iz kompanije, izvinjenje i saopštenje da su tada poslovali sa partnerima koji su slepim i slabovidim osobama dozvoljavali da potpišu ugovor samo preko ovlašćenog lica.

"U kompaniji 'Jetel', pre šest godina, kao i sada, slepi i slabovidi mogli su da potpišu ugovor faksimilom. Kako je u okviru zajedničke ponude bila uključena partnerska kompanija, ispoštovana je njihova procedura koja je u međuvremenu promenjena", navode iz te kompanije.

Neke banke nisu prolagodile svoje procedure slepim osobama

Iz Saveza slepih pozdravljaju odluku suda, ali podsećaju na mnoge probleme sa kojima se slepi svakodnevno suočavaju.

"Banke nisu svoje procedure prilagodile potrebama slepih osoba, ne sve, ali neke banke, pa nam ne dozvoljavaju da koristimo faksimil u pravnom prometu, već nas primoravaju da se potpisujemo otiskom prsta, što je zaista ponižavajuće“, naglašava Jelena Stojanović iz Saveza slepih Srbije.

Poverenica za ravnopravnost podseća da je problem nastao odmah nakon donošenja zakona, ali tvrdi da su nedoumice rešene posle sastanka sa predstavnicima banaka i da se isti problem javlja tek sporadično.

"Ograničenja, nemogućnost potpisivanja sa pečatom na kome je ugraviran potpis može važiti samo za formalne pravne poslove one kod kojih je forma bitan elemenat ugovora, poput ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, poklona, testament, a ne da se tumači tako da ona važi u svakom slučaju“, rekla je poverenica za zapštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

U našoj zemlji ima više od 12.000 slepih ili slabovidih osoba. Upućeni kažu da je neophodno pravilno tumačenje dokumenta koji tim osobama omogućava da iskoriste svoja zakonska prava korišćenjem ugraviranog potpisa.