Od nemog posmatrača do spasioca, koliko znači poznavanje prve pomoći

Iz Hitne pomoći kažu da ne treba pomerati pacijenta sa mesta događaja, već da se prva pomoć pruža upravo na mestu događaja.

"Dovoljno je da rukama stabilizujete glavu, da pitate kako se oseća, šta ga boli, nemojte mu se obraćati dok ne obezbedite glavu, jer on može pomeriti glavu u pravcu vašeg glasa, a moguće je da ima povredu vrata i kičme", objašnjava doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.

Važno je i da odmah pozovemo Hitnu pomoć, objasnimo o kakvoj je nesreći reč, opišemo lokaciju i koje su povrede u pitanju. Treba i da razgovaramo sa pacijentom dok sanitet ne stigne.

I moramo biti sigurni da ono što smo naučili o pružanju prve pomoći zaista možemo da primenimo. Jedno je teorija, a drugo praksa. Nije isto učiti na lutkama i susresti se sa povredama u realnom životu, kažu doktori.

Gde se uči prva pomoć

U Crvenom krstu volontere uče kako da obave reanimaciju, da zaustave krvarenje, da previjaju, saniraju prelome i kako da pruže pomoć osobi bez svesti.

"To nije zabacivanje jezika što starije generacije stalno potenciraju, nego okretanje osobe bez svesti na bok. Nauče da kod isticanja krvi iz nosa ne treba leći i dići ruku, nego sesti i pritisnuti meki deo nosa", kaže Aljoša Savić iz Crvenog krsta Beograda.

Pružanje prve pomoći učimo jedino kada polažemo vozački ispit. Ili dobrovoljno, kao volonteri u Crvenom krstu.

Volonteri kažu da im je zanimljivo, da nauče nove stvari, ali da ume da bude i stresno. "Nadam se da nećemo imati prilike ovo da upotrebljavamo", kaže jedan od volontera.

Prva pomoć obavezan predmet samo u medicinskim školama

Kao obavezan predmet to imaju samo medicinske škole. U ostalim se to gradivo uči na časovima biologije i hemije. To nije dovoljno, kažu upućeni.

"Kada jednom to prođete, vremenom će se to znanje osipati, ali kada ste jednom to prošli i kada vam lekar sa centrale 194 kaže šta treba da radite, vi ćete se setiti, jer ste to jednom uradili", kaže doktorka Stefanović.

"Da je neko rasečen, da ima neki prelom, da senekom slošilo, te svakodnevne stvari sam viđao, npr. deca volonteri su radili reanimaciju na Adi pre par godina", navodi jedan od volontera.

U istraživanju od pre nekoliko godina manje od polovine srednjoškolaca navelo je da zna da pruži prvu pomoć, a ostali da bi se snašli.

Dešava se da svedoci saobraćajne nesreće samo stoje i posmatraju, kažu lekari. Ne prilaze isključivo zbog straha da će nešto loše uraditi, iako su svesni da prva pomoć može povređenom da sačuva život. Na časovima prve pomoći uče se najosnovnije stvari i one mogu samo da pomognu i spasu život.