Razoružavanje građana Srbije – poslednja šansa da se preda nelegalno oružje

Državni sekretar u MUP-u Srbije Željko Brkić rekao je da je osumnjičeni za pucnjavu u Mladenovcu uhapšen bez upotrebe vatrenog oružja, kao i da pripadnici policije nisu bili ugroženi prilikom hapšenja.

Prvu prijavu dobili su u 23 časa, ali prva saznanja nisu ni izbliza ukazivala na tragediju koja se zapravo desila, rekao je Brkić.

“Kako se komplikovala situacija, rastao je intenzitet reagovanja MUP-a. Akcija traganja trajala je celu noć za počiniocem, preko 600 pripadnika MUP-a, specijalnih jedinica... Sve vreme akcije na licu mesta bio je ministar Gašić, akcija je dosta dobro koordinisana i rezultirala je hapšenjem počinioca u osam časova“, rekao je Brkić.

Objasnio je da je počinilac napustio mesto zločina u vozilu koje je u vlasništvu njegovog oca, zatim se prebacio do Malog Požarevca, odatle pozvao taksi i njime je prevezen do okoline Kragujevca, gde je lociran.

Na pitanje da li su pucnjava u školi na Vračaru i krvavi pir iz Mladenovca povezani, Brkić je rekao da će sve okolnosti tek biti utvrđene i da je rano polemisati da li postoji veza.

Srbija jedna od najbolje naoružanih nacija

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dejan Đurđević rekao je da je reč o stravičnim događajima koji su u prvi plan izneli mnoga nezadovoljstva raznim stvarima u društvu.

“Jedna sfera se tiče čuvanja municije, druga vršnjačkog nasilja, tipa sadržaja na internetu koji je dostupan deci“, rekao je Đurđević.

Prof. Đurđević je rekao i da je 2015. donet nov Zakon o oružju i municiji kojim su znatno pooštreni uslovi za dobijanje dozvola za posedovanje i nošenje oružja.

“Do onda smo imali preko 900.000 registrovanih cevi, danas oko 766.665 komada oružja. Uprkos svemu tome, jedna smo od najbolje naoružanih nacija, narod poseduje ogromnu količinu oružja, uprkos strogim proverama, može da se desi da osoba koja nije dovoljno pažljiva, koja je plahovita, ima ožiljak na duši – ima oružje“, rekao je Đurđević.

Ističe da je cilj predloženih mera da se broj registrovanih cevi u Srbiji, kako kratkih, tako i dugačkih smanji za 90 odsto – da nemamo više od 100.000 cevi.

Objašnjava da u Srbiji nije potrebno da se poseduje toliko oružja jer, kako kaže, ne živimo na Divljem zapadu da nam svakodnevno preti opasnosti.

“To je više kulturološka pojava i tradicija da svaka kuća ima oružje. Mnogi su ga nasledili, drugi problem je što su neka oružja ostala iz ratova“, naveo je profesor.

Komentarišući slučaj sedmaka koji je pucao na vršnjake iz očevog oružja, Đurđević je rekao da čim je maloletnik mogao da dođe u posed oružja, da ono nije pažljivo čuvano.

“Ne mogu da nagađam stepen nepažnje, da li je obična ili gruba nepažnja, umišljaj, da li je svesno detetu dao mogućnost da pristupi i uzima oružje – utvrdiće istraga, ali čim je maloletno dete došlo u posed, nije čuvano na propisan način, nije se pažljivo rukovalo“, istakao je Đurđević.

Šansa da se preda nelegalno oružje bez posledica

Brkić objašnjava da automatsko oružje u legalnom posedu mogu da imaju samo pripadnici vojske i policije, a i oni ga zadužuju i razdužuju, pod nadzorom u okviru svoje teritorijalne jedinice.

Profesor Đurđević objašnjava da, uprkos tome što je 2016. pooštrena kaznena politika, od više od 6.000 osuđujućih presuda za nedozvoljeno držanje oružja i opasnih materija, više od 3.500 bile su uslovne kazne. Sadašnje izmene zakona predviđaju obavezne kazne zatvora.

Đurđević je rekao da jedna od mera koje su usvojene, a koja će biti objavljena u Službenom glasniku, predviđa da će svi građani moći da nelegalne komade oružja i eksplozivnih naprava predaju MUP-u od 8. maja do 8. juna.

“Ako do 8. juna odnesete nelegalno oružje, niko vas neće pitati odakle vam, nećete odgovarati jer ste ga neovlašćeno držali i nosili, ali ako ne iskoristite tu mogućnost, biće drakonske kazne – uslovne kazne neće biti“, rekao je Đurđević.

Rigoroznije provere vlasnika oružja

Mnogi koji poseduju oružje sa dozvolom ostaće bez njega, najavio je Đurđević. Objašnjava da će sada prilikom obaveznih lekarskih pregleda biti uključen i psihološki, a ne samo psihijatrijski pregled. 

Od sada će testiranje na psihoaktivne supstance biti obavezno, a provere će se vršiti na šest meseci do godinu dana. Biće obavezni i psihijatrijski pregledi. Razmišlja se, kaže, i o povećanju poreza na posedovanje vatrenog oružja.

"Odmeravaju se različiti interesi. Moraće da se uradi i medijska promocija – šta će to tebi, koju korist imaš, a ogromni su rizici?", ukazao je prof. Đurđević.

Pomeranje starosne granice za krivičnopravnu odgovornost – tektonska promena

Komentarišući predlog da se starosna granica za krivičnopravnu odgovornost pomeri sa 14 na 12 godina, Đurđević je rekao da bi to unelo tektonsku promenu u pravni sistem. Napominje da je u većini evropskih zemalja granica kao i kod nas trenutno, na 14 godina.

"Deca danas su samostalnija, fizički jača, informisanija, mi imamo primer maloletnika koji za sobom imaju po nekoliko desetina krivičnih dela, krađe, obijanja, dilovanje narkotika. O tome se mnogo piše godinama", navodi Đurđević.

Ipak, ističe da je krivična odgovornost subjektivna i da se zasniva na krivici. "A da bi bio kriv, mora biti uračunljiv, razborit, svestan posledica do kojih dovodi i da upravlja svojim postupcima. Za decu se pretpostavlja da nemaju svest, da nisu razborita. Ako dete od pet godina udari drugo, nije krivo dete, ne zna šta je uradilo. Postavlja se pitanje da li deca sada ranije prestaju da budu deca", naveo je Đurđević.

Pomeranje granice na 12 godina predstavljalo bi, kaže, tektonsku promenu, oko koje ne postoji saglasnost.

Komentarišući odgovornost oca dečaka koji je pucao na vršnjake, prof. Đurđević je rekao da on može da odgovara za neadekvatno čuvanje oružja, ne i za ubistva.

Šta će promeniti prisustvo policije u školi

Jedan od predloga je i da se u svakoj školi, pored obezbeđenja, nalazi i pripadnik policije.

Kako državni sekretar MUP-a Željko Brkić ističe – uloga policije je preventivna, da svojim prisustvom odvrati od određenog činjenja.

“Već sada je dat hitan nalog koji je upućen svim jedinicama PU za grad Beorgad, da se svi angažuju na pojačanom obilasku svih osnovnih i srednjih škola, pre, nakon i tokom nastave, da se vidi prisustvo i da ostvaruju saradnju sa obezbeđenjem“, naveo je Brkić.

On ističe i da je ogromno poverenje dece u policiju, što pokazuje i to što se 3.000 kandidata prijavilo za 210 mesta u srednjoj školi MUP-a.

Da li treba mobilni telefoni da se zabrane u školama

Govoreći o vršnjačkom nasilju, profesor Đurđević je rekao da je on stava da mobilni telefoni ne bi trebalo da se koriste u školi.

“U ovom trenutku direktori odlučuju da li je đacima dozvoljen mobilni telefon. U školi ‘Ratko Mitrović‘ u 38. bloku, direktorka je donela odluku da se zabrane i ona je naišla na odobravanje dela javnosti. Postoji veliki otpor kod roditelja da se zabrani upotreba telefona, to je sada prilika da se otvori rasprava sa udruženjima roditelja i prosvetnim radnicima – da li je detetu potreban mobilni telefon u školi“, rekao je Đurđević.

Ističe da je telefon sredstvo koje pojačava vršnjačko nasilje u velikoj meri.

“Svakome se desilo da se rasplače kada dobije manju ocenu, ali jedno je kada se priča par dana i zaboravi, a drugo kada neko snimi i okači na društvene mreže“, istakao je Đurđević.

Napominje da će se insistirati na obaveznim periodičnim testovima đaka na psihoaktivne supstance, kako srednjoškolaca, tako i sedmaka i osmaka.

Pooštriće se i kazne kada je reč o nošenju predmeta koji mogu da povrede život i zdravlje dece.