Gujon za RTS: Ljudima u dijaspori najvažnije učenje srpskog jezika, prvi put u Americi otvaramo tri škole

Arno Gujon je pravoslavnu veru primio 2015. godine u Visokim Dečanima, a kaže da od tada sve praznike slavi dva puta – sa porodicom u Francuskoj, ali i ovde sa svojom porodicom po prvoslavnom kalendaru.

“To je nešto mnogo lepo, to je pravo bogatstvo i treba negovati verske običaje i tradiciju, pogotovu u 21. veku kada mnogi narodi širom sveta gube polako svoj identitet i kulturu. To nije slučaj kroz Srba i to je veoma dobro“, ističe Gujon.

Navodi da u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu rade tokom cele godine, ali da su praznici važni, jer je tada većina Srba gde god da žive jedinstvena i na okupu.

“Danas proslavljamo Vaskrs u Crkvi Svetog Save u Parizu, ali takođe i u Hramu Svetog Save u Beogradu. Proslavljamo Vaskrs u Novoj Gračanici u Čikagu, ali i u Gračanici na KiM. Srbi tako pokazuju da pripadaju stoj veri, istoj kulturi“, poručuje Gujon.

Ističe da se u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu upravo trude da neguju te veze među Srbima gde god da žive.

“Da Srbi koji su u dijaspori sačuvaju identitet i jezik“, dodaje.

Navodi da u proseku godišnje realizuju 300 do 400 projekata širom sveta.

“Praznični dani su prilika da se podsetimo da su Srbi u svetu zajedno sa svojom maticom, zajedno sa Srbima u Srbiji i pogotovu sa Srbima na Kosovu i Metohiji koji nažalost danas prolaze kroz teške trenutke i to je vreme kada treba svi da budemo svesni toga i da budemo svi na okupu“, navodi Gujon.

"Zabluda je da je dovoljno da otac i majka znaju srpski jezik, potrebne su škole"

Ukazuje da su različiti problemi Srba u regionu i dijaspori, ali da je veliki izazov u dijaspori očuvanje jezika.

“Pogotovu za decu rođenu u inostranstvu i za pripadnike druge, treće, pa čak i četvrte generacije koji su se rodili tamo. Veoma je teško očuvati jezik, nije dovoljno kod kuće da se priča na sprskom jeziku. To je zabluda koju često imamo da je dovoljno da su otac i majka Srbi da bi deca znala srpski jezik. To je preduslov, ali nije dovoljno, potrebna je škola“, objašnjava Gujon.

Upravo zbog toga su, kako kaže, pokrenuli 23 nove dopunske škole srpskog jezika u svetu i to od Kanarskih ostrva do Holandije, preko Portugalije, Španije pa sve do Moskve.

Dodaje da su ove godine samo u Austriji pokrenuli deset dopunskih škola, kao i da će u Americi po prvi put biti pokrenute dopunske škole.

Ističe da se ljudi u dijaspori javljaju da pomognu u toj misiji, kao i da im nije potrebna velika finansijska pomoć od matice, ali da ne mogu sami da pokrenu školu srpskog jezika.

“Mi ćemo da pošaljemo učitelje, udžbenike, mi ćemo da finansiramo zakup učionice“, ističe Gujon.

Prvi put u Americi se otvaraju dopunske škole srpskog jezika

U Americi će, dodaje, prvi put u tri grada – Čikagu, Milvokiju i u Finiksu biti otvrene dopunske škole za srpski jezik.

“Sada već tamo imamo 250 zainteresovane dece, ali kada budu svi čuli da se to pokreće verujemo da ćemo imati i duplo više“, kaže Gujon.

Navodi da će u narednom periodu podeliti 15.000 udžbenika i lektira dopunskim školama u svetu.

“To je važno, jer teško mogu da dođu do knjiga na srpskom jeziku, na ćirilici na primer u Parizu ili u Cirihu. Mi možemo to da nabavimo i da im pošaljemo“, navodi Gujon.

Ističe da to nije učenje samo srpskog jezika, već i srpske kulture, kao i da tako uče i o identitetu.

“Tako se osnažuje srpska zajednica, tako se deca druže i upoznaju i razgovaraju međusobno na srpskom jeziku. To je nešto veoma bitno, jer kada živite u inostranstvu družite se sa drugom decom, učite strani jezik koji vremenom postane nekada i prvi jezik. Zato je važno da stavimo naglasak na srpski jezik kako bi deca očuvala svoj maternji jezik, a samim tim i veze sa Srbijom“, navodi Gujon.

Dijaspora je veliki demografski potencijal

Naglašava da o dijaspori govorimo često kao i ekonomskom potencijalu, što ona i jeste, ali da je to pre svega veliki demografski potencijal.

“U svetu živi nekoliko miliona Srba, nekoliko stotina hiljada porodica sa decom. Kada bi se samo jedan deo tih porodica vratio u Srbiju – Srbija bi doživela demografski procvat. Da bi se porodice odlučile na povratak, a taj trend postoji, potrebno je da deca znaju jezik, jer nijedna porodica ne bi se vratila iz Čikaga ili Pariza kada njihova deca ne bi znala srpski i ne bi mogla normalno da nastave svoje školovanje ovde u Srbiji“, zaključio je Gujon.