Međunarodni dan Roma – rasuti po svetu, gde god da žive imaju iste probleme

Zejna Murkić, poznata pevačica, ruši stereotipe. Iza nje su dva albuma, pevala je u filmu "Toma", dva puta ušla u finale izbora za pesmu Evrovizije. Njen i život njene porodice nisu poput onog kakav živi većina njenih sunarodnika.

"Odrasla sam u jednoj sasvim normalnoj porodici, imala sam mnogo lepo detinjstvo, imali smo sve što nam treba. Ja pripadam tom narodu, ali sam odrasla van toga", rekla je Murkićeva u emisiji "Od mahale do velike scene".

Kaže da je bila svesna da je drugačija. "Ne mora da bude ni loše ni pozitivno, nego sama ta činjenica pravi drugačiji put", poručuje Zejna Murkić.

Zejna nije jedina. Mladi, obrazovani Romi žele da menjaju stvari i preuzimaju inicijativu.

"Mi zastupamo ideju da Romi moraju biti deo demokratskih procesa. To je za nas od najveće važnosti, učešće Roma u javnom i političkom životu Srbije. Mi se borimo da obezbedimo romskoj zajednici priliku za samoopredeljenje u bilo kom aspektu života", navodi Stevica Nikolić iz Opre Roma.

A preduslov za to je obrazovanje. Bez toga do posla mogu samo u sivoj zoni.

"Mislim da je prioritet da se ljudima obezbedi posao, a ja verujem da niko od nas ne voli da bude u nehigijenskom naselju i da se bori za egzistenciju", rekao je muzičar Iva Barčić u emisiji "Od mahale do velike scene".

Afirmativne mere za upis u škole i na fakultete, kažu u Nacionalnom savetu Roma, daju rezultate, ali ih treba više.

"Tu pre svega mislim na povećanje broja stipendija za srednjoškolce i za studente romske nacionalnosti, za mogućnost stipendiranja brucoša romske nacionalnosti, ali i za povećanje kvote za upis romskih studenata na visokoškolske ustanove", ističe Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta Roma.

Mere koji vode boljoj integraciji Roma u društvo podržava i predsednik Srbije i Vlada. Rome vide kao potencijal, koji uz podršku, može da doprinese ekonomskom napretku zemlje i poručuju – niko ne sme da bude na društvenoj margini.