Kada čujete pljusak setite se onih koje to uznimiruje, nepredvidiv i težak života osoba sa autizmom

Kada sledeći put budete čuli prolećni pljusak, setite se da ima onih koje to uznemiruje. Mnogi ne mogu da kažu ono što osećaju. Koliko je život osoba sa autizmom nepredvidiv i težak, znaju roditelji koji su im često jedini oslonac.

"Ići ću na zamenu srčanih zalizaka. Dok budem u bolnici, ne mogu da dobijem personalnog asistenta, čak ni za sedam dana, jer on ne ide u školu", priča majka autističnog deteta Miroslava Dacić.

Tatjana Peškir, majka, kaže da je potrebno pravo na bolovanje i posebno sedište u autobusu. "To je kompleksno pitanje, u kom moraju da učestvuju sve institucije", objašnjava Peškir.

Majka Aleksandra Rabrenović ističe da je svakom detetu potrebno obezbediti asistenta, ističući da je reč o socijalnom problemu. "Troškovi idu na budžet roditelja. Jedna plata odlazi na takve troškove", navodi Rabrenovićeva.

Ne zna se koliko ima dece sa autizmom

Doktori kažu da registar za decu sa teškoćama u razvoju postoji, ali da nema tačnih podataka koliko ih je sa autizmom. Zna se da je četiri puta češći kod dečaka nego kod devojčica.

"U proseku oko 850 dece godišnje bude hospitalizovano zbog bolje dijagnostike. Svako peto dete je izašlo sa nekom od dijagnoza iz spektra autizma", kaže doktorka Mirjana Šulović Živković iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Lekari oko dve godine rade različita ispitivanja da bi uspostavili dijagnozu.

"Dete ne uspostavlja kontakt očima sa roditeljima od šestog meseca života, ne pruža rukice da ga podigne roditelj, ne uzvraća glasom kada mu se obrati roditelj i ne prati igračku u pokretu. Nijednu reč ne progovara do uzrasta od godinu dana", objašnjava prof. dr Milica Pejović Milovančević, sa beogradskog Medicinski fakultet.

Doktorka Ana Kesić, dečji psihijatar sa Klinike za nurologiju i psihijatriju za decu poručuje da osam do trideset odsta osoba sa autizamom, ima i epilepsiju.

Prvi beogradski centar

Poteškoće se nastavljaju kada odrastu. Prema zakonu o socijalnoj zaštiti, osobe sa autizmom imaju pravo na materijalnu pomoć, usluge dnevnog boravka, predah smeštaj, pomoć u kući i lične asistente.

"Idealno bi bilo, kao u drugim zemljama, da postoje timovi za tranziciju koji već godinu do dve unapred pripremaju osobu za na primer izlazak iz sistema školovanja i ulazak u sistem zaposlenja", navodi doktorka Vanja Mandić Maravić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Da bi se porodicama bar malo pomoglo, u Beogradu je otvoren prvi Centar za autizam na dečjoj klinici za neurologiju. Rade po principu dnevne bolnice, za decu i mlade do 18 godina. U njoj se obavljaju i dijagnostika i tretman.