U požarima od početka godine stradalo 35 osoba - da li nepoštovanje zakona doliva ulje na vatru

Protivpožarni aparati, hidrantski ormarići, creva i ostala oprema u slučaju požara, retko mogu da se vide u većini stambenih zgrada. Međutim, već šest godina od usvajanja Zakona o stanovanju taj posao je na upravnicima zgrada, koji moraju da ih obezbede.

Protivpožarni aparat košta najmanje 70 evra, a njihovu nabavku finansiraju stanari. Koliko je važan, stanari shvate tek kada izbije požar.

"Što se tiče starih zgrada, mi smo preduzeli sve mere protivpožarne zaštite gde su postavljenja hidrantska creva, mlaznice, ventili, postavljeni su protivpožarni aparati f-6, i oformljena je hidrantska mreža, pod pritiskom je i taj sistem je u funkciji. U novim zgradama su savremeni sistemi tehničke zaštite", kaže Goran Vulović, profesionalni upravnik u Kragujevcu.

Dragan Šimšić, predsednik Udruženja "Kragujevački kućni savet" apeluje na građane da razmisle i ugovore polise osiguranja sa osiguravajućim društvima koja bi, između ostalog, obuhvatala i rizik od požara.

"Na mese;nom nivou to izlazi od 100 do 200 dinara u zavisnosti od toga koji je rizik obuhvaćen i koliko je obimna ta polisa osiguranja. To ne predstavlja veliki trošak u odnosu na ono šta obezbeđuje", napominje Šimšić.

Iz Sektora za vanredne situacije kažu da, kad stignu na lokaciju, često ne mogu da priđu zgradi u kojoj bukti požar.

Aleksandar Radosavljevć iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice kaže da veoma često problem predstavljaju parkirana vozila, nepropisno postavljenje žardinjere, rampe.

"Dosta često ekipe vatrogasaca ne mogu da priđu do samog mesta požara, to posebno predstavlja problem za specijalna vozila namenejna za spasavanje i rad na visinama koja moraju da priđu neposredno do objekta. Da bi stambene zgrade dobile upotrebnu dozvolu naša inspekcija Sektora za vandredne situacije mora da utvrdi da su ispoštovani svi propisi zahtevani zakonom o zaštiti od požara", kaže Radosavljević.

U požarima se najveći broj žrtava ugusi od dima a ne stradaju od vatre, zato je, kažu strucnjaci, pri zidanju važno koristiti materijale koji prilikom gorenja ne produkuju dim.

Marija Ilić, menadžer iz "Knauf insulejšn Srbija" kaže da za razliku od materijala koji se ispituju na reakciju na požar, postoje sistemi koji se ispituju na otpornost ka požaru.

"Šta je bitno, da taj ukupan sistem koji ispitujemo, kao što je recimo jedan pregradni zid, koji se sastoji iz gips kartonskih ploča, iz neke mineralne vune kao ispun, iz neke cigle ili bloka, bude otporan na požar, u određenom vremenskom periodu, to može biti 30 minuta, 60, 90, 120, 180 minuta. Šta znače ti minuti, znače da se za to vreme taj zid neće srušiti garantovano i za to vreme možete da evakuišete ljude iz objekta koji je zahvatio požar", kaže Marija Ilić.

Zakon o planiranju i izgradnji, a naročito podzakonska akta, uveli su red u tu oblast. Škole, vrtići, bolnice, domovi zdravlja moraju da budu izolovani negorivim materijalima.

Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže da tehnički propisi postoje i za sve nove objekte se primenjuju sve mere požarne zaštite.

"Problem su stari objekti jer su izgrađeni u vreme kada se nije zahtevalo poštovanje standarda koji sada važe u požarstvu. Tu nema mnogo pomoći, praktično apeluje sa na upravnike stambenih zajednica da se staraju da zgrade održavaju u tekućem stanju, da investiciono održavanje preduzimaju, jer to je jedina garancija", rekla je Damnjanovićeva.

Ne manje bitna jeste kontrola radova jer nije retkost da se projektovana rešnja promene u fazi izvođenja - što svakako ne bi smelo da bude na štetu sigurnosti objekata od požara.