Javni servis, ali čiji?

Piše: Gorislav Papić

Prerastanjem RTS-a iz državne televizije u javni servis njegovi vlasnici postali su jedino građani Srbije - oni su njegovi finansijeri; to rade pretplatom, a obaveza RTS-a je da jedino zadovolji javni interes koji ne sme da bude ni pod kakvim uticajima.

Dakle RTS više ne bi trebalo da ima ikakve veze državnim organima, političkim partijama ili sastavom skupštine ili vlade.

To jeste tako po evropskim standardima i zakonima koje smo usvojili ali je, eto, uporedo sa izborom vlade objavljen i javni poziv za predlaganje kandidata za članove Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.

Pri tom, ljudima koji sada sede u UO RTS-a mandat traje do 2011. godine i niko ih nije obavestio da se za njih već traži zamena.

To su saznali tako što je jedan od članova UO RTS-a spas od beogradskih vrućina prošlog četvrtka potražio na zemunskom ostrvu: Lido, gde se ne prodaje štampa, pa ga je dokolica naterala da čita i oglasne strane "Politike".

I onda je u gornjem levom uglu ugledao oglas za radno mesto koje on obavlja.

Zatim je telefonom zvao i iznenađivao i one za čija se mesta raspisuje konkurs i one koji su takav konkurs raspisali.

Prema zakonu o radiodifuziji (član 87) članove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije imenuje i razrešava Agencija (RRA).

I to je sve.

Iz čega se može zaključiti da RRA u ovom slučaju nije uradila ništa nezakonito i da joj zakon daje pravo da u svakom trenutku, čak i dva dana nakon što ih je izabrala, može da smeni članove UO.

Piše samo da mandat traje pet godina i da jedan čovek ne može dva puta da bude izabran na to mesto.

Međutim, prema Statutu RRA hijerarhija ipak ne izgleda ovako: Bog pa predsednik saveta RRA.

U dva člana (18 i 22) jasno stoji da Savet donosi odluke na sednicama; i to većinom glasova.

A prema izjavama članova Saveta (prof. Sveta Stojanović) nikakve sednice u proteklih mesec dana nije bilo, niti se na poslednjoj sednici koja je održana spominjalo ovo raspisivanje javnog poziva.

Uzgred, pored toga što ne znamo kad je i ko doneo odluku da raspiše ovaj javni poziv, ne znamo ni razlog zbog čega je to učinjeno jer RRA nije našla za shodno da obrazloži zbog čega je donela ovu odluku.

Zbog čega raspisuje javni poziv za mesta koja su popunjena do 2011, da li će smenjivati neke ili sve članove UO i čime to nisu zadovoljni?

Zvanično, sukob na relaciji RRA - RTS je zbog problema naplativosti pretplate, ali mnogi smatraju da je pretplata samo povod za novo odmeravanje snaga iz koga bi, nadaju se uticajni ljudi unutar i van RRA, kao slabiji ovoga puta mogao izaći Aleksandar Tijanić.

Od 2005. godine, sa početkom prerastanja RTS-a u javni servis počela je ponovo da se naplaćuje i pretplata.

Iz istog perioda datira i sukob Aleksandra Tijanića i Nenada Cekića, zbog toga što RRA nije dozvolila RTS-u, tj. Tijaniću da Treći kanal proda nemačkom RTL-u.

Tijanić, koji je prethodno prema Zakonu o Javnim preduzećima postao generalni direktor RTS-a, jula 2006. postaje i prvi generalni direktor Radio - difuzne ustanove Srbije.

Za dve godine koliko je direktor Tijanić je uspeo da od RTS-a načini najgledaniju srpsku televiziju a pored toga uspeo je da održi i visok intenzitet sukoba sa nekoliko ličnosti srpske političke, medijske i javne scene.

Sve vreme tu je prisutan i sukob sa predsednikom Saveta RRA Nenadom Cekićem, a tačku ključanja bila je prošle godine kada je RRA naredio RTS-u da mora da prenosi sednice Skupštine Srbije da bi posle samo nekoliko dana preinačio tu naredbu u preporuku.

Nekoliko meseci kasnije stiglo je i tumačenje Ustavnog suda Srbije da je to obavezujuće uputstvo koje je RRA dala pa porekla neustavno.

U polemici sa Savetom RRA, ovim povodom, Tijanić je i NIN-u napisao i da građanima Srbije koji nemaju da plate pretplatu "neće uzimati dušu", tj. da neće ići u prinudnu naplatu.

Ovakva i slične izjave stvorile su utisak da Aleksandar Tijanić ne čini sve kako bi povećao naplativost pretplate.

Jer, RTS ne emituje kampanje za plaćanje pretplate a Tijanić, videli smo, filozofskom mirnoćom, koja nije njemu svojstvena, prihvata to što se pogotovo južno od Save i Dunava slabije plaća pretplata.

Treba reći, da od ponovnog uvođenja pretplate procenat naplate izuzetno visok u Beogradu i Vojvodini i da još nijedan mesec nije pao ispod 70 odsto.

Međutim, prosek u Kragujevcu je tek nešto iznad 50 odsto, a južno od Niša jedva se naplati i struja a kamoli pretplata.

Ipak, u RTS-u će se pohvaliti da oni dans naplate pretplatu od 1,4 miliona domaćinstava dok je npr. za vreme Miloševića 1997. u proseku naplaćivana pretplata od 1,1 milion porodica.

Zanimljivo je reći i da su se u cilju poboljšanja naplate pretplate krajem maja sastali predsednik UO RTS-a akademik Nikša Stipčević i Nenad Cekić i da su se dogovorili da RTS dostavi RRA izveštaj o naplati pretplate i idejama kako da se naplata poveća.

Navodno su se dogovorili da za mesec dana RTS pošalje izveštaj RRA i da ona odluče o daljim koracima.

Ali, deset dana posle tog sastanka pojavljuje se intervju Aleksandra Vasića, zamenika predsednika Saveta nedeljniku "Standard" pod naslovom: "Tijanić oštetio RTS za 60 miliona evra" u kojem se rukovodstvo RTS-a optužuje zbog slabe naplate pretplate a usput i lično vređaju pojedini članovi UO (čovek koga je pre dve godine izabrao Savet RRA sada je malo poznati akademik na pragu devete decenije života).

I tu počinje medijski rat koji je kulminirao objavljivanjem javnog poziva za nove članove UO RTS-a.

RRA je nadstranačka, nezavisna organizacija; članove Saveta Skupština bira ne period od šest godina (što je četiri puta duže od prosečnog roka trajanje srpske skupštine) ali poznavaoci stvari će da se zakunu da nezavisni RRA ne bi krenuo u ovaj sukob sa Tijanićem da nije dobio signal od nekoga od koga, po zakonu ne bi smeo da dobija.

E sad, da li je neko pokušao u interegnumu dok se ključni igrači bave drugim stvarima da pokuša da promeni deo UO RTS-a a zatim i generalnog direktora ili je u pitanju veća igra o kojoj je obavešten i čovek, koji je nedavno objedinio vlast u svim kategorijama, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić.

Prema informacijama NIN-a do kojih se moglo doći i analizom štampe linija podele je jednaka liniji podele prilikom Tadićevog izbora mandatara.

Jer, ako se samo pogledaju novine koje su preferirale Pajtića na mestu premijera, one i sada blagonaklono gledaju na eventualnu promenu UO RTS-a dok na drugoj strani dnevnici koji su navijali za premijera Jeremića u krajnje negativnom kontekstu pišu o ovoj odluci RRA.

Odakle bi se moglo zaključiti da bi stranački baroni Demokratske stranke rado Tijaniću videli leđa.

Kao i da najbliže okruženje predsednika Tadića, koje platu prima uglavnom u kabinetu to ne smatra dobrom idejom.

Siptomatično je i ćutanje drugih stranaka ovim povodom. Oglasila se jedino LDP čiji je funkcioner Zoran Ostojić jedva dočekao da prisvoji napade na generalnog direktora RTS-a.

On je preko dnevnika «Gazeta» poručio da je smena Aleksandra Tijanića uslov LDP-a za podršku manjinskoj vladi DS - SPS u Beogradu. Direktno mešanje politike u javni servis, koji je ogolio LDP, mimo je svih evropskih vrednosti i predstavlja povratak vremenu državne televizije.

Ali, ujedno to je i idealna prilika za LDP da opravda svoj ulazak u gradsku vlast.

Jer, glava Aleksandra Tijanića je takav trofej zarad koga bi se svaki pošteni LDP-ovac odrekao i oca i majke a kamoli tamo nekih principa.

Naposletku će verovatno presuditi Boris Tadić; u ovom trenutku njemu i njegovoj partiji ne odgovora drmanje RTS-a, niti velika medijska prašina koja bi se digla ako bi eventualno Tijanić s druge strane bio smenjen.

S druge strane ne odgovara im ni da ulaze u moguće smene u RRA, pogotovo da rade tako nešto zarad RTS-a.

Tako da se od Tadića ponovo može očekivati kompromisno rešenje, s tim što bi Deda Mraz ovog puta trebao da zadrži postojeći upravni odbor RTS-a kao i generalnog direktora.

Bar još neko vreme.

Ipak, sam taj utisak da je sve i dalje u rukama stranaka neće pomoći tome da Srbi zaista RTS počnu da doživljavaju kao javni servis koji je samo njihov i za koji shodno tome i treba da plaćaju pretplatu.

___________________________________________________________________

Intervju: ALEKSANDAR VASIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SAVETA RRA

Prljava Tijanićeva kampanja

Ko su ti ljudi koji veruju da Mirinog i Bogoljubovog intimusa treba štititi po svaku cenu saznaće se uskoro i neće im biti baš prijatno. Ipak, ne verujem da će neko zbog Tijanića kršiti Zakon i ugroziti rad nezavisnog regulatornog tela.

Time što su sasvim neočekivano raspisali javni poziv za nove članove UO RTS-a najeksponiraniji članovi Saveta RRA ponovo su došli u središte medijske pažnje. Na pitanje novinara NIN-a Aleksandar Vasić je odgovorio elektronskom poštom.

Šta se želelo postići raspisivanjem konkursa za članove UO RTS-a i zbog čega RRA nije dala obrazloženje zbog čega raspisuje ovaj konkurs?

- Najpre, nije u pitanju nikakav konkurs, već javni poziv, koji je tehnička predradnja u pripremi sednice, ali nikakva odluka o razrešenju ili imenovanju UO RTS nije doneta. Agencija mora da pribavi ponude za buduće članove UO ukoliko Savet odluči da eventualno smeni neke od članova sadašnjeg sastava, ali Savet RRA čini devet članova i ja ne mogu znati da li će oni takvu odluku i doneti. O objavljivanju oglasa svi članovi Saveta su čak dva puta bili obavešteni elektronskom poštom, za šta postoji jasna mogućnost u Poslovniku. Obrazloženje za objavljivanje oglasa u novinama nije potrebno, osim ukoliko Savet RRA ne bude doneo odluku o smeni članova Upravnog odbora, što se ne može prejudicirati.

Da li iza ove odluke o raspisivanju konkursa stoji ceo Savet RRA? Sveta Stojanović, član Saveta je rekao da uopšte nije upoznat sa odlukom iako se po statutu RRA sve odluke donose kolektivno i to na sednicama Saveta?

- Nikakva odluka još uvek nije doneta i naravno da kada bude bila održana sednica Saveta da će se sve odluke kao i do sada donositi kolektivno. Moguće je da profesor Stojanović zbog zauzetosti nije pogledao svoju elektronsku poštu. On do pre nekoliko dana nije ni bio u Beogradu.

Da li je tačno da su Savet RRA i UO RTS započeli razgovore oko toga kako poboljšati naplatu pretplate? I zbog čega niste sačekali kraj tih razgovora već ste se već sada odlučili na raspisivanje javnog konkursa?

- Bilo kakvi razgovori ili pregovori oko naplate pretplate ne dolaze u obzir jer je RTV pretplata zakonska obaveza. Naplata pretplate je isključivo posao menadžmenta RTS-a, odnosno Upravnog odbora i generalnog direktora, koji je odgovoran za zakonitost poslovanja RTS-a. Pritom nisu postojali nikakvi razgovori već je Agencija od RTS-a tražila izveštaj o naplati pretplate. Na osnovu tih podataka je utvrđeno da je naplativost niža za 20 odsto u odnosu na početak naplaćivanja pretplate kada je ova stopa iznosila oko 65 odsto. Ukoliko javni servis ne pokrene sudski postupak protiv onih koji pretplatu ne plaćaju u roku od godinu dana,ta obaveza zastareva. Zbog nepokretanja sudskih postupaka zastarelo je sve što nije naplaćeno u 2006. godini i polovina 2007. godine. Prema podacima dobijenim iz RTS-a, kada smo sve to obračunali proizilazi da nije naplaćeno i ne može biti naplaćeno oko 60 miliona evra. Savet je o tome raspravljao na prethodnoj sednici i dobar deo članova Saveta je tražio razrešenje dela ili čitavog UO RTS, što se može videti i iz video zapisa i zapisnika sa sednice. Predsednik Saveta je prekinuo tu raspravu, jer razrešenje članova UO nije bilo na dnevnom redu te sednice.

Zanimljiv je tajming raspisivanja konkursa. Upućuje na to da je vaša odluka o raspisivanju konkursa delom i politički motivisana?

- To je priča koja se javnosti servira kroz prljavu medijsku kampanju koja se vodi protiv predsednika Saveta RRA i mene. Tu priču u javnosti podgreva Aleksandar Tijanić, jer je navikao da sve rešava u centrima moći. Nisam ja promovisao knjige Mire Marković, niti sam bio ministar u vladi Mirka Marjanovića, ni savetnik za medije Vojislavu Koštunici, a nisam ni braći Karić pravio televiziju. Sada se očigledno nudi za saradnju delu nove vlasti, beskrupulozno zloupotrebljavajući u svojim mahinacijama čak i ime samog predsednika Republike. Ko su ti ljudi koji veruju da Mirinog i Bogoljubovog intimusa treba štititi po svaku cenu saznaće se uskoro i neće im biti baš prijatno. Ipak, ne verujem da će neko zbog Tijanića kršiti Zakon i ugroziti rad nezavisnog regulatornog tela. Tijanić želi da se stavi van pravnog sistema Republike Srbije i postane medijski Tito - doživotni direktor RTS-a.