Zašto je problem kapetanica, a nije sluškinja i čistačica

Fotografija poverenice za zaštitu ravnopravnosti kako lepi sličice fudbalera, brzo je stigla na sve portale. Sve je mnogo jasnije kada se pročita tekst ispod slike: "Menjala sam lepljenje sličica za peglanje sa dečacima i dobro sam prošla." Da li se u menjanju predrasuda počinje od svoje kuće? 

Pilotkinja, novinarka, advokatica i psihološkinja, uprkos preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti izgleda ipak neće ući u udžbenike.  

Brankica Janković kaže za RTS da ne bi tek tako tvrdila da neće biti mesta rodno osetljivom diferenciranom jeziku koji je predviđen i definisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je Skupština usvojila prošle godine.

"Time je potvrdila da postoji politička volja da se neka ponašanja, obrasci pa i oni jezički koji su se ustanovljavali ovih prethodnih godina nađu svoje mesto u javnom prostoru. Nejasno je zbog čega je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja poslao izdavačima samo mišljenje Odbora za standardizaciju srpskog jezika", istakla je poverenica. 

Smatra da nema ničeg što narušava naš jezik kada se upotrebljava ženski i muški rod jer smo svi učili u školi rod, broj i padež.

"I ne postoji zaista tu nikakav jezički problem. To je stvar dogovora, standardizacije, stvar dogovora onih koji imaju moć nad jezikom", smatra Jankovićeva.

Napominje da su žene odavno ušle u sva zanimanja iako, smatra da još postoji rodna podela zanimanja koja vodi žene da rade u manje plativim zanimanjima. 

Izričita je da su sva zanimanja i za žene i za muškarce, a da ona treba da se izaberu u skladu sa željama i mogućnostima.

Zašto je važna jezička rodna ravnopravnost 

Brankica Janković ističe da jezik mi oblikujemo, ali i da on stvara nas i odražava stanje u društvu.

"Reči svašta mogu, reči su vrlo moćno oružje, u ovom slučaju oruđe. Može pomagati, utiče na rodnu ravnopravnost. Problem je politikološkinja, kapetanica, generalka, to je problem, a nije problem sluškinja, čistačica, negovateljica", ukazala je poverenica.

Kaže da ministra ne obavezuje njihova preporuka, ali da ga obavezuje zakon i da je on poslednja instanca koja odobrava udžbenike. 

"Moramo se držati zakona i onoga što smo potpisali, a ne da čim se nekome, pojedincima ili nekoj organizaciji ne svidi ono što je uvedeno kao promena da se reaguje povlačenjem. Društvo valjda ide napred i ima svoje zakonomernosti. Mislim da se nije ovaj jezik tek tako preko noći uveden, nego se razvijao", zaključila je Jankovićeva.