Читај ми!

Bliski susret s divljom svinjom u Beogradu – odakle dolazi i kako treba da se ponašate

Za mnoge divlje životinje zima je najkritičniji period zbog pojave snežnog pokrivača i niskih temperatura. Dragan Gačić, profesor sa Šumarskog fakulteta, ističe da u Srbiji ima oko 85.000 lovaca i da oni pripremaju objekte i hranu za divljač. Navodi da broj divljih svinja raste, a da su na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu često prisutne. Dešava se da preplivaju vodu i da dođu u grad. Građane savetuje da ostanu smireni, da im ne prilaze i ne izazivaju ih, jer kako kaže, divlja svinja nije agresivna i neće prva napasti ljude.

Savremeno lovstvo se suočava sa brojnim izazovima među kojima posebno mesto zauzimaju klimatske promene, gubitak biodiverziteta, ili pojava bolesti koje se sa divljih životinja prenose na domaću stoku i ljude. 

Dok su mnoge vrste proređene ili ugrožene, druge su u ekspanziji, a brze promene u našem okruženju komplikuju gazdovanje i očuvanje biodiverziteta.

Dragan Gačić ističe za RTS da je zima najteže godišnje doba za mnoge životinje. U Srbiji ima oko 85.000 lovaca i oni su već preduzeli sve da pripreme odgovarajuće objekte, iznose hranu za divljač.

"Na taj način lovci daju značajan doprinos da se sačuvaju mnoge vrste divljači. Važna je dosledna primena kodeksa lovaca koja se odnosi na načelo, a to je da lovci u lovište unose onoliko koliko iz njega iznesu. Kao dobri domaćini oni će uneti mnogo više nego što iznesu. Pre svega se misli na naseljavanje nekih vrsta divljači i na svakodnevnu ishranu", naveo je profesor. 

Divlje svinje u Beogradu 

U novije vreme, kako u lovstvu Srbije tako i u širem okruženju, najveće probleme prouzrokuje divlja svinja.

Gačić objašnjava da je reč o izuzetno prilagodljivoj vrsti i njena brojnost se povećava u celoj Evropi. 

"Jedan od glavnih razloga za to su klimatske promene, intervencija lovaca, tokom zime iznose velike količine hrane koju koriste divlje svinje. To značajno doprinosi da brojnost divljih svinja raste", objašnjava Gačić. 

Drugi problem s kojim se suočava Evropa je, navodi, starost lovaca, sve je manje zainteresovnih mladih. Stariji lovci nisu više spremni da provode vreme u prirodi i da održavaju brojnost divlje svinje.

U srcu Beograda, na Velikom ratnom ostrvu divlja svinja je veoma često prisutna.

"Nisu retki slučajevi da divlje svinje preplivaju vodu, uđu u gradske parkove i dođe do susreta sa stanovništvom. Važno je da naglasim da divlja svinja nije agresivna i da neće prva napasti ljude. Potrebno je da građani, kada naiđu na divlje svinje, pojedinačno ili u grupama budu staloženi, smireni, da im ne prilaze i da ih ne izazivaju", savetuje profesor.

Dodaje i da su nadležne institucije preduzele mere kako bi se divlje svinje izmestile s Ratnog ostrva i problem stavio pod kontrolu.

Zla sudbina, atraktivna za lov

Divlja svinja je atraktivna za lov i to je njena, kako kaže profesor, zla sudbina.

"Ona je veoma inteligentna, oprezna, teška je za lov. Lovci iz tih razloga i obožavaju da je love. Lovi se uglavnom grupnim lovom i veliki broj lovaca i učestvuje u tim aktivnostima. S druge strane, divlja svinja pravi velike probleme", ističe Gačić.

Navodi da štete koje ona prouzrokuje mogu biti u poljoprivredi vrlo velike. Veliki je broj mera koje korisnici lovišta i vlasnici poljoprivrednih zemljišta preduzimaju.

Generalno se smatra da održavanje brojnosti može biti dobra mera, mada ima slučajeva da i pri maloj brojnosti svinje znaju da naprave veliku štetu. Osnovni problem je što ona, kada uđe u useve, ne uzima onoliko koliko joj je potrebno, nego bukvalo ceo usev uništi.

Jedan od najvećih problema koji prati divlje svinje u poslednje vreme je pojava afričke kuge svinja. 

Profesor Gačić ističe da ne postoje primeri da je ta bolest registrovana na čoveku.  Situacija je, ukazuje u Evropi dosta zabrinjavajuća, afrička kuga je ušla u mnoge zemlje – Nemačku, Mađarsku, Slovačku, Belgiju. Međutim, pojavili su se prvi slučajevi i u Srbiji. 

"U prošloj godini smo imali oko 100 slučajeva te bolesti na domaćim i divljim svinjama. Najveći problem je što je divlja svinja glavni prenosnik bolesti i ona se širi na domaće svinje. Tada se svinje u nekom domaćinstvu ili farmi moraju u potpunosti uništiti. Restriktivne su mere u ograničenju prometu, što stvara velike probleme domaćoj proizvodnji", ističe Gačić.

Dodaje da lovci prvi u prirodi nailaze na uginule divlje svinje i na taj način mnogo pomažu veterinarima da reše ovaj problem.

Vrlo je važno da lovci i građani znaju da ako naiđu na uginulu divlju svinju da je ne pomeraju budući da joj se u krvi nalazi najveća količina virusa i da te leševe prijave blagovremeno veterinarima.

Povratak jelena 

Posebno ukazuje na značajan projekat o zaštiti običnog jelena u našim šumama. 

"Mi smo uspeli da kroz te tri godine istraživanja pronađemo koje su to lokacije u centralnoj Srbiji nepovoljnije za povratak običnog jelena. Uradili smo studiju izvodljivosti za područje Tare i Čemerna, gde su započeta prva naseljavanja."

Ističe da je 2011. godine procenjena brojnost jelena u proleće iznosila oko 4.200 jedinki, a 2019. je povećana na 6.300 jedinki. 

петак, 21. јун 2024.
30° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије