Vidaković Petrov: Zlo je majstor, a zaborav šegrt - ne smemo zaboraviti Staro sajmište

Posle okupacije Srbije nemačka uprava počela je sa osnivanjem logora. U Beogradu su osnovana tri logora, Banjički, Topolske šume o kojima se malo zna i treći logor Staro sajmište koje je osnovano u oktobru 1941. godine, a prvi zatočenici, beogradski Jevreji stigli su 8. decembra.

"Cilj izložbe otvorene u Narodnom muzeju je da odamo poštu stradalim u tom logororu. Kada pomislimo o pojedincu koji ima amneziju pa ne zna ni ko je šta je, to isto važi i za svaku zajednicu. Važno je za kolektiv da zna ko je i šta je, i da zna svoju istoriju. Ako nema tog kontinuiteta između prošlosti i sadašnjosti i naša budućnost je upitna. Zato je zaborav strašna stvar a sećanje važno", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov.

O Sajmištu se ništa nije znalo jer je to bio rezultata javnog sećanja. Drugim rečima, vlast je osmisli čega treba da se sećamo, a šta treba da zaboravimo, rekla je Krinka Vidaković Petrov.

Prvi koji su hteli da obnove sećanje bili su preživeli logoraši koji su na jedvite jade postavili ploču '70-tih godina prošlog veka.

"Osnivanje Memorijalnog centra upravo ima svrhu da obnovi sećanje na taj logor. Teško je verovati da neko u svetu zna za taj logor ako ni većina Beograđana ne zna. O prvoj fazi logora kada su u njega sprovođeni Jevreji se zna, ali se ne zna o drugoj fazi logora kada su  stradalnici uglavnom bili Srbi, i to ne samo iz Srbije već u najvećem delu Srbi iz NDH-a pod čijom okupacijom je bio ceo Srem uključujući Zemun i samo Sajmište. O tome se jako malo zna, a ako se ovde ne zna teško je očekivati da o tome znaju u svetu", naglašava Vidaković Petrov.

Memorijalni centar "Staro Sajmište" osnovan je na bazi specijalnog zakona koji je stupio na snagu prošle godine i on je novoosnovama specijalna ustanova kulture.

"Pred nama je ogroman posao, to je maratonski projekat koji će trajati dugo. Pored edukacije i istraživanja želja nam je da osnujemo i dva muzeja, jedan posvećen prvoj, a jedan drugoj fazi logora. Zlo je veliki majstor, a zaborav je njegov najbolji šegrt. Kada nema više preživelih logoraša neminovan je pokušaj revizije i umanjenja razmera zločina koji su tamo počinjeni. Mi koji smo potomci tih žrtava, ne smemo to sebi da dozvolimo", rekla je za RTS Krinka Vidaković Petrov.