Srbija, Mađarska i Austrija protiv ilegalnih migracija – da li je u rukama naše zemlje "vruć krompir"

Čuvari evropske kapije, kako Mađarska sebe naziva, nisu baš uspeli da sačuvaju granicu i zaustave migraciju. Konceptu barijera, suprotstavlja se statistika.

Prema podacima mađarske policije, do 15. novembra broj ilegalnih prelazaka mađarsko-srpske granice povećan je za 130 procenata u odnosu na isti period prošle godine. To znači da je više od 250 hiljada ljudi pokušalo ili prešlo ilegalno granicu.

Kada je reč o krijumčarima, njih je 1.708 ove godina, što je za 57 procenata više nego lane.

"Najporoznija granica" 

Ljudi sa terena smatraju da Srbija sama ne može da stane na put ilegalnoj migraciji koja je globalna: dolazi od Turske i kroz Balkan ide dalje ka EU.

Misle i da nikakve fizičke barijere, ni oštrija kontrola neće takvu migraciju uspeti da zaustave.

"Posebno je problematičan jug jer to nije 'ravna' granica. Reč je o granici sa više država, ima i administrativnu liniju. Migracija nađe svoj put kao reka", smatra iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Objašnjava da Mađarska, i pored napora i novca koji je uložila, preko 1,6 milijardi evra od 2015. godine, nije uspela da zaustavi migraciju.

"Danas je granica Mađarske i Srbije, najporoznija granica naše zemlje sa članicama EU", navodi Đurović. 

Statistika prihvatnih centara 

Te podatke trenutno ne prati statistika prihvatnih centara na jugu Srbije.

U Prihvatnom centru u Vranju smešteno je 67 osoba, dok su u Centru u Preševu 554 osobe.

Dnevni priliv migranata je sada u značajnom opadanju, kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije. Dnevno do Preševa dođe njih pedesetak.

U Prihvatnom centru u Bosilegradu je 26 osoba, dok su u Centru za azil u Vranju smeštene izbeglice iz Ukrajine.

Migranti iz Sirije, Avganistana, Kameruna, Indije, Pakistana uglavnom su u prihvatnim centrima u Preševu, Bujanovcu i Bosilegradu.

Većina želi dalje, u zemlje EU. Do skora je priliv bio i do 150 ljudi dnevno, uglavnom iz Severne Makedonije.