Srpska vojnička groblja postoje u 43 zemlje, zbog stanja nekih kosturnica treba da se stidimo

Sada kada, tokom leta, dosta putujemo, često poželimo da uz druge znamenitosti, obiđemo i srpska vojnička groblja koja se nalaze u čak 43 zemlje širom sveta. Za neke se zna u kakvom su stanju, posebno ona u Grčkoj i Francuskoj, ali je većina zarasla u korov i nepoznanica su za mnoge. Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže za RTS da su groblja u različitom stanju, od onih koji se dobro održavaju, do onih koja se ne održavaju uopšte.

Nenad Lajbenšperger je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da bi se moglo reći da nam je kultura sećanja višestrana.

"Nekih lokaliteta se sećamo, svi znamo za njih, za neke zna manji broj ljudi, a za neke zna ograničen broj ljudi. Pričamo o kulturi sećanja kao da je važna, a kad treba nešto da se radi, obiđe, popravi, onda smo malo slabiji, nažalosr", rekao je Lajbenšperger.

Većina ljudi, dodaje, obilazi Zejtinlik i Vido.

"Nažalost, to većina ljudi radi kad odu na letovanje. To može da bude u redu, da ti ljudi to shvataju kao hodočašće, ali problem je što dosta često neki od njih nisu posetili kosturnice u svom mestu ili u blizini svog mesta. Na putu ka Krfu i Halkidikiju postoje i druga vojnička groblja koja mogu da se posete u Severnoj Makednoji, ali mali broj ljudi to uradi", ističe Lajbenšperger.

Groblja su, kaže, u različitom stanju, od onih koji se dobro održavaju, do onih koja se ne održavaju uopšte.

"Održavaju ih čuvari koje plaća naša država, o delu brinu entuzijasti na lokalu, a o delu ne brine niko", napominje Lajbenšperger.

Navodi da bi trebalo bi da nas bude pomalo i sramota zbog stanja nekih od tih kosturnica.

"Moramo da budemo svesni i realnosti. To nije pitanje samo naše želje, nego i mogućnosti, od toga da li imamo dovoljan broj ljudi koji može da bude angažovan, kao i da li imamo dovoljan broj finansijskih sredstva koje možemo da uložimo u sve to", izjavio je Lajbenšperger.

Najveći broj srpskih vojničkih grobalja se nalazi na evropskom kontitentu.

"Tu su Azija i Afrika, pre svega mediteranski basen gde su vojnici odlazili na oporavak ili obuku tokom Prvog svetskog rata ili gde su bili pripadnici savezničkih vojski tokom Drugog svetskog rata. Manji broj vojničkih grobalja imamo na američkom i australijskom kontinentu", navodi Lajbenšperger.

Navodi da je se po grobljima srpskih vojnika najznačajnija Severna Makedonija, jer se na tom prostoru nalazio deo Solunskog fronta i da tu imamo veliki broj grobalja i spomen kosturnica.

"Značajni su Tunis i Alžir, gde se srpska vojska tokom Prvog svetskog rata oporavljala, a ne treba zaobići ni Austriju, Slovačku, Čehoslovačku i Mađarsku, gde se nalazi veliki broj grobalja i gde su umrli ratni zarobljenici u logorima i teškim uslovima", zaključuje Lajbenšperger.