Pregled štampe (10. 03. 2009.)

Crkve i verske zajednice danas šalju amandmane vladi

Tradicionalne crkve i verske zajednice trebalo bi najkasnije danas da dostave Vladi Srbije amandmane na predlog Zakona o zabrani diskriminacije, izjavio je za „Politiku" monsinjor Andrija Kopilović, prorektor Teološko-katehetskog instituta subotičke biskupije.

- Tekst je završen i trebalo je sačekati da se svi predstavnici tradicionalnih verskih zajednica slože sa njim, pre nego što ga pošaljemo u Vladu Srbije. Očekujemo da nas posle toga predstavnici vlade pozovu na sastanak - kaže monsinjor Kopilović naglašavajući da pretpostavlja da će na tom sastanku Katoličku crkvu predvoditi beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

Predlog Zakona o zabrani diskriminacije, koji je privremeno povučen iz skupštinske procedure na zahtev Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnih verskih zajednica, mogao bi da bude tema današnje redovne sednice Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, saznaje Tanjug u Srpskoj patrijaršiji. Episkop bački Irinej koji je, sa još šest velikodostojnika crkava i verskih zajednica, u ime SPC potpisao zajedničko saopštenje u kojem se navodi da je Vladi Srbije predloženo da „privremeno povuče Predlog zakona o zabrani diskriminacije, radi preispitivanja i poboljšanja" juče nije bio dostupan za izjave.

Predstavnici crkava i verskih zajednica naglasili su da je „osnovni nedostatak Predloga zakona o kome je reč to što može dovesti do kolizije između nekih od prava kojima se taj predlog bavi i prava na slobodno posedovanje i izražavanje verskih uverenja, propovedanje verskih učenja i zaštitu moralnih vrednosti".

Srbija cilja nulu

Vlada Srbije je u pripremi za pregovore sa MMF, ali i kao osnov rebalansa budžeta za ovu godinu, značajno umanjila sve ekonomske planove za 2009. - potvrđeno je u ponedeljak „Novostima" u ovoj instituciji.

Tako je predviđeno da privredni rast u ovoj godini bude 0,5 odsto, što znači pad u odnosu na plan od čak tri odsto. Takođe, inflacija je korigovana na 12 (umesto dosadašnjih osam) odsto. Deficit budžeta u novim projekcijama je više nego udvostručen - umesto dosadašnjeg plana da ovu godinu završimo sa minusom u državnoj kasi od 1,75 odsto BDP, nove procene kažu da će on biti čak tri odsto BDP, što u evrima iznosi oko 1,2 milijarde.

Osnovni uzroci usporavanja ekonomske aktivnosti su pad domaće i svetske tražnje, smanjena kreditna aktivnost i sunovrat direktnih stranih investicija. Koliko je danas manje investicija govori podatak da smo, recimo, 2006. godine imali priliv inostranih investicija od 3,5 milijarde evra, 2007. godine - 2,51 milijarduu evra, a prošle godine 2,1 milijardu. U prva dva meseca ove godine u Srbiju je ušlo, ako se ne računa privatizacija NIS, svega 70 miliona evra!

S druge strane, tokom prva dva meseca ove godine gotovo i da nije bilo prekograničnih kredita. U februaru je prvi put registrovano samo vraćanje pozajmice ka inostranstvu (od oko 8,5 miliona evra). Uvoz je u velikom padu, čak više i od izvoza, koji se, takođe, smanjuje.

U Vladi veruju da će u ovoj godini relativno pristojan rast ostvariti samo finansijski sektor, i to ukoliko se osete efekti subvencionisanih kredita.

Ono što Srbiju, definitivno, razlikuje od svetskog trenda jeste da se ovde još uvek ne beleži smanjenje tražnje za proizvodima. Nažalost, to ne znači da više radimo i zarađujemo u odnosu na svet, već baš suprotno - da imamo mehanizme koji nam, bar privremeno, omogućavaju da trošimo značajno više nego što proizvedemo. Stručnjaci smatraju da je razlog za to što je najveći deo naših zarada „naslonjen" na državnu kasu, odnosno da su najbrojniji oni koji primanja još ostvaruju na blagajnama državnih institucija.

Značajno se smanjuje i projekcija platno-bilansnog deficita - sa planiranih 16,5 ova stavka će biti svedena na oko 12 odsto. Razlog za to, nažalost, nije smanjenje uvoza u odnosu na izvoz, već izrazito smanjenje kompletnog spoljnotrgovinskog prometa.

Deo stručne javnosti u ponedeljak nije želeo javno da komentariše nove makroekonomske projekcije Vlade Srbije. Ipak, mnogi su pomenute cifre označili „kao preambiciozne i sklone promeni naniže".

Uzeo 5,3 miliona otpremnina!

Radivoj Rajaković, bivši direktor pravne službe na Aerodromu „Nikola Tesla" i „Skijalištima Srbije", naplatio je za pola godine čak 5,315 miliona dinara samo na ime otpremnina! Rajaković je otpremnine naplatio po istom sistemu kao i bivši generalni i finansijski direktori Nebojša Nedeljković i Slađana Bulajić-Jokić, o kojima je Press već ranije pisao.

Rajaković, koji je na funkciju na Aerodromu došao nešto pre imenovanja Nedeljkovića za generalnog direktora, raskinuo je radni odnos 12. januara 2008. godine i naplatio 3.515.656,77 dinara otpremnine iako se odmah potom zaposlio u „Skijalištima Srbije"!

Nedugo pošto je G17 Plus juna 2008. smenio Nedeljkovića s mesta direktora „Skijališta", otkaz je dobio i Rajaković i odmah naplatio otpremninu od 1,8 miliona dinara! Tako je ovaj, inače vrsni pravnik sa više od tri decenije radnog staža, u istoj godini za manje od 10 meseci od dva državna, javna preduzeća naplatio 5,315 miliona dinara otpremnine! Pri tom, Rajaković je i u „Skijalištima" i na Aerodromu primao astronomske plate od nekoliko stotina hiljada dinara!

Radivoj Rajaković potvrdio je za Pres da je dobio otpremnine u oba javna preduzeća, i to, kako kaže, ne zato što je on hteo, već zato što je dobio otkaze u oba preduzeća.

- Nije bila moja volja da odem sa Aerodroma, već sam se posle odlaska Nedeljkovića sukobio s novim direktorom Bojanom Krištom, koji mi je dao otkaz i isplatio otpremninu. Meni je bilo dobro na Aerodromu i ne bih odlazio da nije bilo tog spora. Nisam odgovarao Krištu i on mi je dao otkaz. On je predlagao da mi da neku vrstu nagrade da bih ja otišao mirnim putem, ali ja nisam hteo i onda sam dobio 12. januara 2008. otpremninu u iznosu od tri i po miliona dinara - navodi Rajaković, i objašnjava da se posle toga zaposlio u JP „Skijališta Srbije", gde je Nebojša Nedeljković takođe bio direktor.

- I u „Skijalištima" sam dobio otkaz od novog direktora, a zatim dobio otpremninu, koliko se sećam, od 1,5 miliona dinara, iako mi je sledovalo više novca... Pazite, apsolutno nigde nisam prekršio zakon. Nije moja volja bila da odlazim iz tih preduzeća! - kaže Rajaković.

Dinkić: Da me potpišu kao koautora

Velika buka se podigla oko pesme „Bistra voda" koju bi na ovogodišnjoj „Evroviziji" trebalo da izvede predstavnik BiH, grupa „Regina". Refren pesme isti je refrenu pesmu „Oltar" koju je komponovao Mlađan Dinkić, a otpevao Kiki Lesendrić na aktuelnom albumu „Mesec na vratima". Nakon što je ekspert Sloba Marković utvrdio da se radi o plagijatu u delu pesme, ministar ekonomije, ne želeći da od svega pravi veći problem, zahteva samo da bude potpisan kao koautor numere.

Podsetimo, Dinkićeva i Kikijeva pesma „Oltar", za koju je tekst napisao Đorđe Balašević, u Srbiji je bila hit. U međuvremenu, ista pesma je snimljena kao instrumental koji je korišćen u irskom filmu „Special treatment", englesku verziju iste pesme pevaju Majkl Bolton i Toni Cetinski, a grčku verziju je otpevala pevačica Đorđa Dagaki.

Ekspert iz Srbije, muzičar Sloba Marković je po dogovoru menadžera grupe „Regina" Rake Marića i Kikija Lesendrića napravio analizu pesme i utvrdio da se „može doneti zaključak da u dve melodije postoji sličnost u melodijsko-ritmičkom načinu predstavljanja, čija je verovatnoća značajno veća od puke slučajnosti ili koincidencije, pogotovo kada se radi o tzv. glavi teme (prve tri note u primeru) gde je sličnost 100 odsto".

Sa druge strane, Raka Marić je poslao pesme i na analizu kod stručnjaka u BiH gde su procenili da se ne radi o plagijatu.