Ko su migranti, a ko izbeglice i zašto su u Srbiji najksenofobičniji mladi

Istraživanje "Ipsosa" iz novembra prošle godine o tome kako doživljavamo izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike koje dolaze u Srbiju, pokazuje da nešto više od polovine građana smatra da izbeglice ne treba da dobiju srpsko državljanstvo. Svaki četvrti građanin je suprotnog mišljenja.

Oko polovine građana Srbije (54 odsto) bilo bi protiv toga da izbeglice postanu deo njihove porodice. Malo više od trećine građana ne bi imalo ništa protiv toga da im kćerka ili sin sklopi brak sa izbeglicom.

Više od polovine građana ne bi imalo ništa protiv da se izbeglice sa Bliskog istoka ili iz Afrike dosele u njihov komšiluk. I to je uglavnom mišljenje Beograđana i stanovnika iz drugih urbanih područja.

Međutim, 39 odsto građana ima potpuno suprotno mišljenje, najčešće zbog toga što misle da im komšiluk ne bi bio dovoljno bezbedan. Više od dva odsto ispitanih smatra da im je potreban odvojen organizovan smeštaj.

Ohrabruje što većina građana Srbije (78,5 odsto ispitanih) ne bi imala ništa protiv toga da deca izbeglice idu sa njihovom decom u školu.

Ko su izbeglice, a ko migranti 

Dragan Vukotić iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) kaže za RTS da je u Srbiji prisutan fenomen da se često pogrešno koriste termini "izbeglice" i "migranti".

"Naravno, i jedna i druga grupa imaju svoja ljudska prava, ali migranti su pre svega ljudi koji su ekonomska kategorija, odnosno napustili su svoju zemlju u potrazi za boljim životom i oni mogu da se vrate. Izbeglice su ljudi koji su pobegli od ratova, od progona ili od zločina i ne mogu da se vrate u svoje zemlje", objašnjava Vukotić.

Kaže da je od 2008. godine u Srbiji izbeglički status dobilo 209 osoba, dok u centrima širom Srbije kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migrante Republike Srbije trenutno ima oko 3.700 ljudi iz raznih zemalja.

"U Srbiju stiglo oko 6.000 Ukrajinaca" 

Vukotić ističe da smo trenutno svedoci najveće izbegličke krize u Evropi posle Drugog svetskog rata.

"Ukrajinu je od 24. februara, kada su počeli sukobi i rat, napustilo više od 5.000.000 izbeglica. Oni su prešli granicu i otišli su u druge zemlje, dok je unutar same Ukrajine 7.700.000 interno raseljeno, što čini grupu od skoro 13.000.000 ljudi koji su ostali bez svega", naglašava Vukotić.

Navodi da je u Srbiju, koja je uglavnom percipirana kao tranzitna zemlja, stiglo oko 6.000 Ukrajinaca koji su pretežno nastanjeni u privatnom smeštaju, kod prijatelja i rodbine, dok je u Centru za azil u Vranju trenutno nešto više od 50 ljudi.

"Mladi formiraju stavove na osnovu neproverenih informacija"

Na pitanje zašto se u Srbiji drugačije čita vest da je migrant nekoga napao ili silovao od iste takve vesti u kojoj su navedeni samo inicijali napadača, Vukotić kaže da je svaka generalizacija opasna stvar.

Navodi da relevantni podaci državnih organa Republike Srbije pokazuju da je pre izbegličke krize 2015. godine i kasnije razlika u stopi kriminaliteta u sredinama u kojima se migranti i izbeglice nalaze neznatna.

"Treba svi zajedno da budemo oprezni i velika je odgovornost na novinarima, kao ljudima koji formiraju javno mnjenje", upozorava Vukotić.

Kaže da su podaci istraživanja naročito uznemirujući kada je reč o mladim ljudima – srednjoškolcima i studentima jer je stepen netrpeljivosti, pa čak i otvorene ksenofobije prema izbeglicama, kod njih bio najizraženiji.

"Došli smo do zaključka da mladi ljudi formiraju svoje stavove na osnovu neproverenih informacija na društvenim mrežama i ne oslanjaju se na tradicionalne medije koji ipak imaju neku uređivačku politiku i proveravaju činjenice", kaže Vukotić.

Ističe da su shvatili da treba mladim ljudima da predoče proverene činjenice i podatke i da im dozvole da na osnovu njih formiraju svoje stavove.