Novo ime za novo zanimanje

Izrada novog Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja omogućiće da se delatnosti i profesije usklade sa međunarodnim sistemima. Taj sistem treba da olakša komunikaciju sa drugim zemljama i razmenu podataka u oblasti rada, zapošljavanja i migracija.

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja, u Srbiji postoji veliki broj suficitarnih zanimanja, za koja se i dalje školuju kadrovi, ali i određeni broj deficitarnih poslova za koja država ne može da odškoluje dovoljno kadrova.

Po aktuelnom sistemu mnoga zanimanja ne postoje. Takva su, na primer, noćni čuvari, pivari, kafedžije, menadžeri za softver, projektovanje ili informacione sisteme, upravnici pošte, poslanici.

"Neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama poslodavaca i prevaziđenim zanimanjima trebalo bi da budu otklonjene donošenjem Strategije razvoja visokog obrazovanja", rekao je predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković.

Prema Stankovićevim rečima, idejni projekat je gotov, ali u taj posao moraju biti uključene sve prosvetne strukture, Nacionalni prosvetni savet, Ministarstvo prosvete i stručna udruženja.

Zanimanje: Predsednik političke partije

Novim nomenklaturom, zanimanja koja zvanično ne postoje dobiće svoje mesto u sistemu pa će postojati zanimanje predsednika političke partije, zatim profesija fudbalera, rvača, boksera, sportskih sudija i agenata.

Postojaće i razlika između prodavca u kiosku, u odnosu na onog u objektu maloprodaje ili veleprodaje, a biće i više vrsta turističkih vodiča, od onih za lov, safari vodiča do vodiča za ribolov.

U sistem treba da uđu i programeri, menadžeri informatike, prognostičari vremena, anketari, advokatski pomoćnici, sudski notari, lobisti i bukmejkeri.

Sadašnja nomenklatura napravljena je osamdesetih godina prošlog veka, prema tada važećem sistemu udruženog rada i usmerenog obrazovanja.

"Više učimo za školu nego za život, što je odlika i reforme koja je zahvatila sve stupnjeve", rekao je profesor Vojislav Jelić.

"To je slika stanja u društvu iako se svi zvaničnici trude da pokažu da nova škola treba da pokaže više opredeljenosti za život", rekao je Jelić, smatrajući da nemamo dobre ni nastavne planove i programe.

Srednje škole bez adekvatnih profila

Prema statističkim podacima, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se za poslednjih 15 godina smanjio broj visokoobrazovanih. Tek sedam odsto građana ima fakultetsku diplomu, a u srednjim školama godišnje ostane nepopunjeno 10.000 mesta.

" U srednjim stručnim školama postoje profili koji su prevaziđeni, što je nasleđeno stanje koje ne može da se reši preko noći", rekao je Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

"Poslodavac traži mnogo više veština nego što učenici ponesu iz srednjih stručnih škola, pa se akcenat mora staviti na to da učenik nakon srednje škole ima što više znanja", rekao je Lazarević.

Lazarević je podsetio da se sa reformom srednjeg stručnog obrazovanja počelo još 2002. godine. U međuvremenu je uvedeno nekoliko desetina novih oglednih obrazovnih profila, ali i dalje nisu ugašena zanimanja za koja nema interesovanja na tržištu rada.

Informatičari lako do posla

Krajem decembra 2009. godine, na evidenciji Nacionalne Službe Zapošljavanja nalazilo se 36.606 osoba sa završenim visokim stepenom stručne spreme.

Najduži staž na tržištu rada imaju arheolozi, etnolozi, istoričari umetnosti, a najtraženija zanimanja sa visokom spremom su profesor srpskog jezika, profesor razredne nastave, diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije i profesori engleskog jezika i matematike.

Traženi su i diplomirani pravnik, lekar opšte medicine, diplomirani muzičar, profesor muzičke grupe predmeta, doktor medicine.

Posao brzo nalaze i stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, inženjeri elektronike, energetike, informatike, programeri, farmaceuti, građevinski inženjeri i filolozi.