Obrok bez potvrda i papira, Solidarna kuhinja za one kojima je pomoć potrebna

Iz želje da pomognu komšijama koje su tokom zaključavanja ostale bez posla tako što će im pripremiti hranu, nekoliko Beograđana oformilo je Solidarnu kuhinju. Dve godine kasnije Solidarna kuhinja okuplja više od 300 volontera, koji tri puta nedeljno pripremaju oko 150 obroka.

"Svi smo u sličnoj situaciji, svi manje-više možemo da završimo u tom redu. Ne pravimo nikakvu klasnu razliku, niti je potreban bilo kakav papir da dokažete da živite loše. Jednostavno, ako si stao i bio dovoljno hrabar da staneš u taj red, nema mesta takvom pitanju", kaže volonter Solidarne kuhinje Miloš Đurica.

Solidarna kuhinja, kažu članovi, nije humanitarna organizacija, već samoorganizovana grupa ljudi koji se solidarišu s onima kojima je pomoć najpotrebnija. Zaduženja se dele na nedeljnom nivou, a angažovanje volontera zavisi od njihovih obaveza. Svako ko želi može da se priključi.

"Moja zaduženja ovde su da planiram nedelju kada treba da se deli hrana. To znači da zovemo vozače i kuvare koji su slobodni. Njima šaljemo namirnice i organizujemo tu nedelju kada se deli hrana", objašnjava Katarina, volonterka Solidarne kuhinje.

Obroci se pripremaju sredom, subotom i nedeljom.

"Uglavnom pasulj, bolonjeze, grašak, kuvana jela, nešto što ljude u ovim hladnim danima može da ugreje. Danas smo spremali lički kupus s mesom, butkice, rebra... Pošto smo kuvari amateri, imamo pomoć od profesionalnih kuvara koji nam izlaze u susret tako što nam kažu koliko nam je kojih namirnica potrebno za određeni broj obroka", navodi kuvar amater Aleksandar Marinović.

Podela obroka je kod Vukovog spomenika.

"Uglavnom isti ljudi dolaze, ali nekada dođu i novi. Broj ljudi raste. Bitan im je obrok, ali i ta socijalizacija, da pričaju, da se druže", ističe aktivista Stevan Nestorović.

U red za kuvano jelo već godinu dana redovno staje i Dragan, a na to ga je naterao jedan jedini razlog.

"Glad. Ne samo mene, nego nas 99 posto ovde. Oni daju svima: i onima koji imaju stan i onima koji nemaju. Ali ima 90 posto nas koji nemamo šta da jedemo. U džepu imam 20 dinara, ne mogu da kupim ni bananicu", kaže Dragan zvani Žuća.

Donacije u hrani ili novcu se prikupljaju samo od fizičkih lica.

"Najveći broj novčanih donacija je od 1.000 do 1.500 dinara, a sakupi se dovoljno novca, što pokazuje da su neki ljudi koji nemaju puno novca odlučili da daju koliko mogu i to pokazuje koliko smo solidarni", napominje Đurica.

Želja članova Solidarne kuhinje je da ova grupa jednoga dana prestane da postoji, jer će to značiti da više nema gladnih, tj. onih koji na drugačiji način ne mogu da obezbede obrok.