Beogradski nadbiskup: Najveća snaga života je u ljubavi

"Srce imamo zato da bi smo voleli i da bi nas drugi voleli. Mi možemo u ponoć da zaživimo tek onda kada svim svojim snagama volimo sve, pre svega onoga koji nas je pozvao u život, ali isto tako za naš razvoj je važno da nas ostali vole", kaže nadbiskup Hočevar.

Beogradski nadbiskup je u ovogodišnjoj poslanici odlučio da izrazi misao Francuza Šarla de Fukoa, koji je u mladosti najpre odbacio veru, a kasnije odlučio da ode u pustinju i čitav život proživi u tajnosti blizu Muslimana "da bi pokazao ono što je pokazao Isus, da je u njegovoj molitvi jedina potreba srca da voli".

"Božić nas poziva da shvatimo da život dobija najveću snagu, evolucijom u ljubavi. To je centralna poruka i oko toga onda možemo razgovarati i o ostalim temama", kaže za Radio Beograd 1 nadbiskup Stanislav Hočevar.

Ovo je drugi Božić koji dočekujemo u uslovima pandemije, dominantno osećanje koje u ovom trenutku obuzima ljude je strah za svoje bližnje i sebe. Nadbiskup Hočevar ističe da je strah veći, ukoliko je naša vera manja.

"Glavno pitanje je šta može ljudsko srce da ispuni snagom, osim nade da sam rođen za nešto lepo, veliko, da nikada nisam zaboravljen. Naš strah je veliki, zato što se govori samo o jednoj stvari i to samo iz jednog ugla. Veoma je bitno da se govori i o tome da danas u svetu mnogo ljudi umire od gladi, žeđi, zbog nasilja", ističe beogradski nadpiskup.

Smatra da je oaj trenutak opasan za nas, jer sve gledamo samo iz jednog ugla.

"Kada bismo na život gledali sa različitih stanovišta i shvatili da svako ima mnogo mogućnosti da utiče na život, da ga preoblikuje, bilo bi mnogo lepše. Zato je potrebno da imamo praznike i slavlja, jer nam oni otkrivaju sve vidike našeg zivota. Bog nam je dao razum, razum je svetlost i mi preko svog razuma učestvujemo u božijoj spoznaji. Vera je važna jer nam odmah daje viđenje onoga što je najpotrebnije. Ovo nije vreme za strah, niti za distancu."

Nadbiskup smatra da nijedan čovek nije predmet koji se može iskorišćavati, već oko svakog čoveka, kaže, mora da postoji sloboda.

Navodeći reči Aristotela da prijateljstvo nije da se samo gledamo u oči, već da pred sobom imamo zajednički cilj i skupljamo snagu pogledom ka velikom cilju, ukoliko smo povezani ljubavlju, nadbiskup Hočevar ističe da zajedničkim snagama možemo ići dalje, uprkos svim poteškoćama i preprekama.

Poruke mira, ljubavi i razumevanja su svuda oko nas, ali čovek je i dalje podložan istim gresima kao i u vreme nastanka Biblije, govorimo o hiljadama godina. Postoji li trenutak kada će svi biti u stanju da ove poruke čuju i kada će različitosti postati ono što nas vezuje, a ne ono što nas razdvaja?

"Čovečanstvo se neprekidno, iznova rađa. Neki postaju stariji, a neki se tek rađaju. Iskustvo koje imaju stariji, ne poseduju mlađi, pa se zato iznova rađaju ista pitanja o unutrašnjoj snazi, miru, ljubavi i razumevanju", isitče Stanislav Hočevar.

Ukazuje na to da su ljudi u sebi uništili tradiciju. "Nekada su velike porodice živele zajedno. Deca su od roditelja, od baka, od dedova, prihvatala mnoga iskustva. Danas je takvo vreme da svi živimo u brzini i zato se te slabosti još jače vide", dodaje beogradski nadbiskup.

Jasno je da ćemo uvek biti na početku putovanja. Važno je da smo povezani jače. Da svako društvo sačuva sećanje na sva dobra iskustva. Moderan život, zdravu tradiciju ne sme da uništava. Već naprotiv, svaki narod je onoliko bogat, kao i svaka zajednica, pa i crkva, koliko poznaje tradiciju i prošlost i ujedno ima snagu da se prilagođava novim potrebama", naglašava na kraju razgovora Stanislav Hočevar za Radio Beograd 1.

Čestitajući predstojeće božićne i novogodišnje praznike, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je istakao da je danas, u vreme kada se svet povezuje, važno da otkrivamo u čemu se dopunjujemo i da jedni drugima služimo, jer to je smisao Božića.