Dečji brak nije romska tradicija – projekat koji ruši stereotipe

U okviru kampanje: 16 dana aktivizma i borbe protiv nasilja nad ženama, govori se o dečjim brakovima. Obrazovna struktura dece koja stupaju u takozvane "dečje brakove" je nepovoljna.

Prema neformalnim podacima, tokom prošle godine centri za socijalni rad identifikovali su 191 dete žrtavu dečjeg braka, a pedeset sedmoro dece mlađe je od 16 godina. 

Ana Saćipović, predsednica udruženja "Osvit", rekla je za RTS da je situacija vrlo raznolika na terenu na teritoriji Srbije. U velikom procentu među Romima devojka i mladić ulaze u vanbračnu zajednicu, tako da nisu svi slučajevi i evidentirani.

"Značajna je činjenica da u našem društvu postoje velike predrasude i stereotipi i da mnogi zaposleni u ustanovama i institucijama koje su adekvatne da reaguju na pojavu dečjeg braka jednostavno ne reaguju u skladu sa zakonom i zakonskom regulativom", istakla je Saćipovićeva.

U 47 slučajeva centri za socijalni rad dali su saglasnost po zahtevu suda za formalno sklapanje braka.

Saćipovićeva kaže da zbog toga Romska ženska mreža Srbije i realizuje projakat "Dečji brak nije romska tradicija", jer žele da utiču putem javnog zagovaranja na dopunu i izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti, porodičnog zakona.

"U našem porodičnom zakonu, pored toga što u članu stoji da je starosna granica za stupanje u bračnu zajednicu 18 godina, postoji i stav u kome se kaže da uz mišljenje centra za socijalni rad sud može dozovoliti sklapanje brakova maloletnicima od 16 ili 17 godina", kaže ona.

Obrazovna struktura dece žrtava dečjeg braka je nepovoljna: 12,1 odsto ne pohađa osnovnu školu, 36,2 procenta ne pohađa srednju školu, a 17 odsto je završilo školovanje. I obrazovna struktura roditelja dece žrtava dečjeg braka je izuzetno nepovoljna. Samo devet procenata roditelja je završilo srednju školu. Majke su nižeg obrazovanja od očeva.

Nekoliko segmenata projekta 

Prema njenim rečima, uz podršku Švajcarske razvojne agencije, Akt programa, Romska ženska mreža sprovodi projekat "Dečji brak nije romska tradicija", koji je sastavljen od nekoliko segmenata.

"U okvoru ovog projekta trideset organizacija koje čine Mrežu, realizuju radionice sa mladima od 12 do 18 godina radi prevencije dečjih brakova, podižemo nivo svesti mladih romske zajednice o važnosti obrazovanja, štetnim posledicama dečjih brakova. U okvoru radionica je 600 mladih iz 30 gradova i opština", rekla je ona.

Saćipovićeva kaže da su radili i sa roditeljima, tako da je uključeno 600 roditelja mladih Roma i Romkinja sa kojima se razgovaralo o štetnim posledicama koje brakovi ostavljaju na psihičko i fizičko zadravlje njihove dece.

"Razgovarali smo o zakonskim regulativama koje sankcionišu ovu negativnu pojavu u društvu. Ako utičete na roditelja da to što radi nije u interesu njegovog deteta, da je krivično delo, stalno ponavljajući aktivnosti, ali i uz podršku medija, podići ćete svest čitave zajednice o štetnim posledicama", rekla je Saćipovićeva.

Društvo mora biti uređeno, uticaj patrijarhata ima veliki uticaj na romsku zajednicu i ako ne radimo svi zajedno na promeni ove pojave, ne ostvarujemo demokratske ciljeve našeg društva, ukazuje Saćipovićeva.

Često prinudni brak predstavlja okvir u kome se dešava neki drugi oblik trgovine ljudima. 

Ona je rekla da sve ovo što rade vodi ka tome da utiču na promenu svesti u romskoj zajednici, u društvenoj zajednici i na promenu zakonske regulative.

Podseća da je Ministarstvo za rad 2019. donelo instrukcije centrima za socijalni rad za postupanje u slučaju rizika od dečjih brakova, u članu 41 nisu deca u riziku predviđena kao kategorija korisnika socijalne zaštite.

"Pokrenućemo inicijativu ka Ministarstvu za rad da se dopuni član 41 ovog zakona, da se izmeni porodični zakon da se stvori paleta adekvatnih zakona kako bi se onemogućilo da se ova pojava širi u društvnoj zajednici", zaključila je Saćipovićeva.