Kako da nas bude više - viši životni standard i siguran posao za mame važni faktori

Dok se zbog pandemije i drugih geopolitičkih prilika svetska demografska slika menja, Srbija je na silaznoj demografskoj putanji - jer nestajemo velikom brzinom, ocena je resornog ministra Ratka Dmitrovića. Na to dodatno utiče pandemija kovida 19. Procenjuje se da će ove godine Srbija izgubiti 60.000 ljudi. Demograf Vladimir Nikitović kaže da na demografsku sliku Srbije značajno utiče nesigurnost žena na tršištu rada. Ističe da podsticanje rađanja i poboljšanje zdravstvenog kvaliteta života ljudi mogu na duži rok da pomognu da nas bude više.

Demograf Vladimir Nikitović govorio je za RTS o uzrocima aktuelne demografske slike Srbije, kao i o merama populacione politike.

"Mi smo poslednjih godina imali nekih 35 do 40 hiljada, gore-dole, stanovnika manje, pre svega zbog negativnog prirodnog priraštaja. Imali smo više umrlih nego rođenih i tu je dobrim delom kumovala nepovoljna starosna sturktura naše populacije", rekao je Nikitović.

Uticaj na demografsku sliku ima i pandemija korona virusa.

"Mi smo samo prošle godine kada je kovid u tom smislu mortaliteta napravio najveći uticaj, u novembru i decembru, imali nekih 10-11 hiljada više nego što bi to bilo u normalnim okolnostima, a sada je ta brojka već izašla na skoro 40 hiljada. Do kraja godine će to biti i više", ističe Nikitović.

To je, dodaje, pokazatelj i slabog zdravstvenog stanja naše populacije, ali i opterećenosti zdravstvenog sistema.

Kako zadržati stanovništvo

U skladu sa demografskom situacijom, populacione mere bi, kaže, trebalo da budu usmerene na dva koloseka koji su u koheziji.

"Prvo je ono što je tiče samog podsticanja rađanja, to jeste dugoročno najvažnija stavka. Drugo je porast zdravstvenog kvaliteta života ljudi, koji se na kraju reflektuje na zdravstveni nivo cele populacije, cele nacije. To je ono što dugoročno može dati rezultat", objašnjava demograf.

Ističe da odlaganje rađanja nije ključan faktor za demografsku sliku, ali joj svakako doprinosi.

"Ono jeste na neki način opterećujuće u našem društvu zato što em imate to odlaganje rađanja, em imate nesigurnost žene na tržištu rada, to je najvažniji faktor koji mi prepoznajemo. Ne čak ni sam taj ekonomski standard, životni standard porodice, koliko je pre svega ta nesigurnost zaposlenja koja je mnogo veća nego u nekim klasičnim zemljama kapitalizma danas", navodi Nikitović.

Komentarišući to što je prosečan stanovnik Srbije star 44 godine, a da je svaki peti stariji od 65 godina, Nikitović je rekao da je kod nas problem niska stopa zaposlenosti, odnosno ekonomske aktivnosti mlađe populacije, kao i starijih od 50 godina.

"Dobar deo zasluga za to jeste jedan kulturan model koji smo nasledili. Naravno, postoji taj problem tranzicije koja je i dalje kod nas vrlo aktuelna", kaže Nikitović.

Poručuje da je razlog za odliv stanovništva pre svega to što je razlika u životnom standardu između naše zemlje i tih zemalja koje su najpopularnije za emigraciju veoma izražena. Čak, kako kaže, četiri do pet puta ako poredimo sa npr. Nemačkom, koja je kod nas i dalje glavna destinacija.

Ipak, napominje da se u javnosti pogrešno predstavlja da je taj odliv dramatično veliki, budući da se pominju, kako kaže, neverovatane brojke od 50.000 ljudi koji godišnje napuste zemlju.

"Te brojke su veoma netačne jer se zasnivaju samo na statistici godišnjih tokova, koje uključuju dobrim delom cirkularne, privremene migracije u zemlje koje nisu klasične zemlje integracije gde odlazite s namerom da se iselite, nego odlazite privremeno da rešite svoje ekonomske probleme", poručuje Nikitović.