Da li će Srbija morati da uvozi šarana

Već po tradiciji prvi dani novembra rezervisani su za početak jesenjeg izlova ribe, ribnjak u Barandi prostire se na površini od stotinu hektara, i pored dosta nepovoljnog vremena ovih dana ni kiša kao ni magla nisu zaustavile ribare u izlovu.

"Kao što vidite, hladno je, mokro, leti je opet mnogo lepše i lakše. Ali sa dobrom voljom i nije teško", kaže Goran Vranić, ribar.

Kao i u drugim granama poljoprivrede tako i ribarstvu, ova godina je bila po mnogo čemu specifična, ipak u Barandi očekuju dobar izlov.

"Očekujemo neku proizvodnju od dve do tri tone po hektaru, ali sa izuzetno malom konverzijom hrane. Očekujemo utrošak hrane kilo, kilo i dvestotine za kilogram prirasta", kaže dr veterine Zoran Mažić Ribnjak Baranda.

Prema njegovim rečima, ove godine će Srbija verovatno morati da uvozi ribu.

Kao i svake godine, ove godine još i više, vidi se po samoj ceni. Prošle godine šaran na ribnjaku je bio 200 dinara, ove je preko 300, znači verovatno će se uvoziti", kaže Mažić.

Ukazuje da je ovo cena isplativa za ribarstvo, ali da je bi realna cena na ribnjaku trebalo da bude oko tri evra.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu ističu da je devedeset odsto površina pod ribnjacima skoncentrisano u Vojvodini, od toga u srednjem Banatu polovina. 

"Proizvođači ribe su u nepovoljnom položaju, kako u odnosu na ostale grane u poljoprivredi tako i na okruženje koje se bavi ribarstvom. Na primer, Hrvatska je ukinula plaćanje vode, daje subvencije od 60 evro centi za svaki proizvedeni kilogram, a kod nas proizvođači dobijaju deset dinara i to za kilogram prodate ribe", kaže Dragan Bagić iz PSS Zrenjanin.

Samo na području Vojvodine ima na desetine hiljada hektara slatinastog zemljišta idealnog za podizanje ribnjaka, ali na žalost još uvek je malo zainteressovanih za ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje.