"Ranjeni orao" kao melem na ranu

Ne pamti se da je neka serija u skorije vreme zabeležila veću gledanost, pa je to razlog da se repriza u udarnim terminima, posle televizijskog Dnevnika.

Stručnjaci i reditelj Zdravko Šotra, čini se, nisu iznenađeni da je jedan laki roman poput popularnih "ljubića" uspeo da građanima nadomesti upravo ono što im nedostaje - romantičnost, emociju, toplinu doma i još ponešto čega u današnjoj svakodnevici nema.

Više je razloga što narod voli da gleda serije poput "Ranjenog orla" koja govori o domaćim problemima, smatra psiholog Žarko Trebješanin.

"Današnjica je racionalna, puna sarkazma i bezdušnosti, a život je usmeren ka uspehu i zaradi, tako da narod čezne za romantizmom, željan topline, rekao je Trebješanin Tanjugu.

Trebješanin smatra da serija "Ranjeni orao" predstavlja "neku vrstu oduška i satisfakcije građanima", kao i da nije bio siguran "da li i kako može serija rađena po romanu Milice Jakovljević Mir-Jam da deluje na građane".

Iskreno i bez psovki

Kulturolog Zorica Tomić smatra da seriju "Ranjeni orao" karakterišu iskrenost u komunikaciji koja danas nije zastupljena u životu, posebno u partnerskim odnosima.

"Tema serije je univerzalna, zanimljiva i sentimentalna, pokazuje postojanje građanske Srbije između dva rata, a građani vole domaću produkciju", rekla je Tomićeva.

TV kritičarka Branislava Džunov primećuje da je "pravo osveženje" u seriji to što niko ne psuje, a likovi govore lepim, pravilnim jezikom.

Džunov je navela da se publici uvek dopada priča koja deluje naivno, a u stvari to nije.

"Publiku je serija privukla i zato jer zagovara porodični život koji mora da se neguje i očuva", ocenjuje poznata TV kritičarka.

Porodica za srećan kraj 

Džunov smatra i da je "Ranjeni orao" probudio osećanja kod gledalaca, jer se stiže do srećnog kraja uprkos greškama, a glavna junakinja za svoje poštenje dobija nagradu - porodicu.

Roman je smešten u vremenu između dva svetska rata, što je malo obrađivan i poznat period naše istorije, a publiku su privukli kostimi i pristojno obučene žene.

Džunov je dodala da je roman ekranizovan po ugledu na latino-serije, ali na "višem nivou".

Reditelj serije Šotra kaže da o Jakovljevićevoj, Mir-Jam, ništa nije znao, osim da se njeno delo smatra "trivijalnom literaturom koju ozbiljni ljudi izbegavaju ili se njome služe tako što je stavljaju u ironični odnos prema vremenu koje je prošlo".

Šotra je Tanjugu rekao da se za rad na seriji odlučio posle gledanja predstave postavljene u "Ateljeu 212", kao i na predlog prijatelja.

"Smatrali smo da bi gledaocima bilo interesantno da uoče kakva su bila moralna gledišta tadašnjeg građanskog društva", rekao je Šotra i naglasio i da su glumci odigrali role sa puno vere i bez cinizma prema piscu.