Šta je sve potrebno za fer poslovanje

Najviše je urađeno na reformi objedinjenog rada inspekcija, a baš u toku pandemije građani i privreda dobili su kolcentar, kome su prijavili više od 6.000 nepravilnosti, bez potrebe da znaju u čijoj je to nadležnosti. Novu vladu čeka dodatni posao.

"Radimo na pripremanju plana ukrupnjavanja inspekcija da sa nekih 44, koliko ih je sada, dođemo do nekih 12, 14 ili 15 održivih inspektorata", kaže Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Osim ukrštanja podataka institucija poput MUP-a, Carine i Poreske uprave, Radna grupa za nadzor trgovine, širi mrežu saradnika.

"Sve više uključujemo privredu da može doći i s nama sarađivati, kad kažem doći, identifikovati koji je problem i nama predstaviti. Mi će mo ga usvojiti ili ne usvojiti, obavestiti koji su nam resursi i na kraju izvestiti koji su nam rezultati", kaže Nenad Krtolica iz Poreske uprave. 

Osim što otvara prostor sivoj ekonomiji, plaćanje gotovinom podrazumeva i troškove oko čuvanja i transporta novca. Zbog čega je budžet dvostruko na gubitku.

"Izgradnja bezgotovinskog društva, to se negde poklapa, da sve što radimo želimo da vidimo u legalnim tokovima. Da svaka transakcija prođe zaista kroz legalne tokove i samim tim se i svi oporezujemo, na kraju dana", kaže Jelena Ristić iz "Masterkarda".

Da fleksibilni oblici rada, kojima smo u pandemiji pribegli, ne budu prostor za sivu ekonomiju, neophodna je dodatna zakonska regulativa.

"Mislim da će nam ovo dosta pomoći i da će nam to biti fokus, da te neke fleksibilne oblike rada uteramo da ne budu na margini", kaže Ivan Miletić, predsedavajući Saveza za fer konkurenciju.

Dobra osnova je što već imamo e-fakture, reformu paušalnog oporezivanja i sezonsko zapošljavanje u poljoprivredi. Očekuje se da se takvo zapošljavanje omogući u trgovini i uslugama.