Čas istorije na Starom sajmištu

Ester je rođena u logoru Staro sajmište, prevremeno sa samo 900 grama. Nije bilo mnogo nade da će preživeti, ali je krišom, u kutiji, izneta iz logora. Niko od rođaka po majci nije preživeo. Ubijeni su u Topovskim šupama i na Sajmištu.

"Ne znam da li me je mama videla i kako je to bilo. 'Jeste, jeste videla te je, pokazali su te', i kazali rodila si devojcicu, ali moramo brzo da je sklonimo. Onda je ona zplakala. Onda sam i ja zaplakala. To je bio moj prvi emotivni, da sam to doživela, inače nikad nisam pre ni plakala, ja sam smatrala da u život moram da koračam hrabro i čvrsto", kaže Ester Bar Albahari.

Na ovom mestu gotovo ništa ne podseća na veliko stradanje. Tamo gde je bila mrtvačnica i bolnica, gde su bili paviljoni, danas se nalaze restoran, obdanište, stanovi...

"Za osamdeset godina mi, sem spomenika, velikog tamo i jedne ploče iza ove kupole nemamo ništa. Nemamo ništa od obeležja. Znači, čovek dođe ovde, ljudi žive, idu u vrtić, u teretanu i ništa drugo", naglasio je Davor Salom, član Jevrejske opštine u Beogradu. 

A u tom najvećem logoru na teritoriji okupirane Srbije, stradalo je oko 6.500 Jevreja i hiljade Roma i Srba. Na hiljade ljudi ugušeno je u gasnom kamionu koji je kružio gradom.

Komandant logora, SS oficir, osuđen je tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka, na 20 meseci zatvora zbog učestvovanja u zločinu.

"Treba da se setimo svih žrtava ali treba da se setimo kako je do toga i došlo i na taj način mi treba da reagujemo ako eventualno danas bi se pojavila neka slična situacija. Holokaust je u tom smislu genocid najvećih razmera. Upravo govoreći o tome o onome što se delilo tada mi edukujemo sebe i druge", kaže Milovan Pisari, istoričar i direktor Centra za primenjenu istoriju.

Preživelih logoraša je sve manje, a sa njima nestaju i direktna svedočenja. Fotografije i filmovi nisu dovoljni da se sećanje na stradanje sačuva i da traje, i zato je opravdan zahtev da Staro sajmište konačno postane Memorijalni centar.