Zelena energija kao cilj – može li se Srbija odreći uglja

Pored velikih hidroelektrana, Srbija već ima mnogo postrojenja na biomasu. Protekle dve godine proradilo je i sedam vetropakova koji pokrivaju tri odsto potrošnje struje a najavljuju se i nove investicije u energiju vetra i sunca. Ipak, uglja se, kažu, ne možemo odreći preko noći jer nam daje dve trećine struje.

"Mi čuvamo naš termosektor, ali ga ne čuvamo tako što o tome pričamo već ulažemo izuzetno puno u njegovo povećnje efiklasnosti i dostizanje standarda i zaštite životne sredine. I uveren sam da ćemo 2020. gsdine dostići onaj cilj koji smo postavili pred sebe – 27 procenata iz obnovljivih izvora energije", rekao je minisar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Smanjenje zavisnosti od uglja ali i uvođenje obnovljive energije mora ići postepeno jer činjenica je da vodom, suncem, vetrom nije lako upravljati.

"Naš najveći izazov je balansirati jedan takav sistem zbog nepredvidivosti vremenskih uslova, pošto nije lako prognozirati vetar i proizvodnju energije iz vetra. Nama nedostaju kapaciteti za skladištenje jedne takve energije. Potrebno je obezbediti kvalitet isporučene energije i sigurnost sanabdevanja. Tako da će biti potrebno da se u nekim tačkama prenosnog sistema zadrže i ti konvencionalni izvori, dok se ne nađe pravo rešenje za njihovu zamenu", rekao je Aleksandar Kurćubić, izvršni direktor za upravljanje i razvoj u "EMS-u".

Reaguje i tržište 

I na tržištu struje su već velike promene, kompanije na berzama sve više traže zelenu energiju, pa i sami direktno sa investitorima finansiraju ulaganja u taj sektor.

"I kod nas u Srbiji postoji taj takozvani sistem porekla, gde svaki potecijalni kupac može tražiti od svog snabdevača da ga snabdeva zelenom energijom", ističe Miloš Mladenović, izvršni direktor berze struje "SEPEKS".

I cena zelene energije biće sve prihvatljivija, jer je u Evropskoj uniji oprema za te investicije već jeftinija, a za nova ulaganja ukidaju i podsticaje, takozvane "Fidin tarife". Kod nas se još subvencionišu.

"Mislim da ćemo i mi svakako u narednom periodu promeniti taj koncept jer će taj finalni račun za krajnju potrošnju biti oslobođen tog uticaja koji trenutno ima 'fidin tarifa', dodaje Mladenović.

Britanska analiza pokazuje da u naredne dve decenije samo gradnja vetroelektrana na moru može da osigura pet odsto ukupne svetske proizvodnje struje i otvori osam miliona radnih mesta.