Vruće krofne na gradskim trgovima, tako je bilo nekad

Srpska nova godina nekada se dočekivala u domovima, uz prijatelje i bogatu, tipično zimsku trpezu. U gradovima, u ponoć služile su se vruće krofne. U jednu bi se stavio novčić, koji bi onome ko ga nađe najavio uspeh u Novoj godini.

Ovaj praznik prvi su zabranili austrougarski okupatori tokom Prvog svetskog rata. Posle Drugog svetskog rata, proslava pravoslavne Nove godine, dugo godina označavana je kao težak nacionalni ispad. Danas, doček se organizuje u mnogim većim gradovima i turističkim centrima širom Srbije.

Mnogi će i ovu Novu godinu dočekati u kućama. Ponoć i 1. januar po starom, Julijanskom kalendaru, zvanično usvojenom na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, čeka se i u restoranima, uz veselje i pesmu.

Dolazi i sve više stranih turista, zainteresovanih da se, uz dobar provod, upozanju sa lokalnom tradicijom. U crkvama, održava se praznično bdenije i služi moleban, kojim se vernici zahvaljuju Bogu na svemu što im je podario i mole za dobro u narednoj godini.

Večeras, sa početkom u 23.30, na Platou ispred Hrama Svetog Save u beogradu održaće se moleban za početak Pravoslavne Nove godine i molitveni skup podrške našem stradalnom narodu u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji i svim srpskim krajevima.

U ponoć, uz Novu godinu, počinju i dva velika praznika - Dan Obrezanja Isusa Hrista, u narodu poznat kao Mali Božić, i dan svetog Vasilija Velikog.