Sve manje koristimo reči, da li nam je ugrožen govor

Mobilni telefoni, brz način života, globalizacija i strani izrazi ugrožavaju naš govor.

Sve manje govorimo u direktnom susretu i verbalno izražavamo svoje misli, osećanja.

Ljiljana Klajić, profesorka književnosti i pesnikinja, rekla je da je jezik identitet jednog naroda i naša duhovna hrana.

Istakla je da joj je čast jer dolazi iz kuće koja brine o jeziku, a ove godine obeležava se 70 godina postojanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić".

"U njemu je škola lepog govora koju vodim desetak godina i gde se susrećem sa tom velikom potrebom dece za usvajanjem pravila u jeziku onakvih kako ih je srpski jezik uspostavio jer su se negde pogubili aršini u proceni toga šta je srpski jezik, šta je maternji jezik, šta su strani uljezi u jeziku koji nisu iz kategorije koja je neophodna", istakla je Klajićeva.

Prema njenim rečima, postoji internet rečnik, brza komunikacija, skraćeni izrazi, kovanice, izvedenice, stvaranje novih reči od reči koje su stranog porekla – od imenica i glagola englskog jezika, izvedenice od kojih možete "da se zaprepastite". Navela je primer printera i printanja – reči koje se koriste umesto štampača i štampanja.

"Često ćete čuti da kada sa nekim razgovarate, to budu najčešće mladi ljudi, da traže reč u srpskom jeziku – kako se to kaže na srpskom. 'Nije time to rečeno šta sam hteo reći'", ispričala je Klajićeva.

Prema njenim rečima, suština odgovora na to pitanje se sadrži u tome da taj jezik nije dobro naučen i nije dovoljno istražen.

"Ako imamo u vidu da smo zemlja koja u periodu od prvog do petog razreda ima pet časova nedeljno srpskog jezika u školi, a da zemlje koje brinu što o svom nacionalnom identitetu, o jeziku, imaju po deset časova – što je slučaj sa Francuskom, Rusijom – vidite koliko je opravdana inicijativa Odobra za standardizaciju srpskog jezika koja je upućena Konferenciji univerziteta Srbije da se zapravo srpski jezik uvede na fakultet, odnosno da prva godina fakulteta ima za predmet srpski jezik", istakla je profesorka.

"Učim decu da umeju da iskažu osećanja" 

Situacija je prilično zabrinjavajuća jer je jezik zapušten, smatra ona. 

"Dolazite u situaciju kada radite sa decom, shvatate da ona što na nivou predškolskog, školskog i visokoškolskog uzrasta ne uspevaju da razlikuju bitno od nebitnog, ne umeju da prepričaju, ne umeju da primene funkcionalno stil onom tekstu kome je on primeren, ima mešanja stilova kroz različita dokumenta", istakla je Klajićeva.

Kaže da uči decu da umeju da iskažu osećanja. "Učim ih da kada nešto žele da kažu, to i umeju da kažu i da način na koji to iskazuju oboje rečima koje su negde pulsirajuće tkivo", kaže ona.

Postoji težnja da se jezikom sporazumevamo, a koliko smo se razumeli i koliko smo zaista rekli to što želimo, koliko smo pravi utisak ostavili, tu je veliki znak pitanja, kaže ona.

"Roditelji treba da razgovaraju sa decom i da im stave do znanja koliko je jezik bitan", zaključila je Klajićeva.