Pregled štampe (13. 12. 2009.)

Represija nije argument za otcepljenje

Zamenik šefa pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Saša Obradović izjavio je da je suštinsko pitanje na koje će taj sud morati da odgovori da li međunarodno pravo zabranjuje, odnosno ograničava secesiju na tačno određene situacije ili je, pak, neutralno u pogledu secesije, kako tvrde naši oponenti.

"Ako bi sud našao da je neutralno, onda bi bilo teško razumeti zaključke Badinterove komisije iz 1992. godine, kojima je osporeno pravo otcepljenja od republika bivše SFRJ ili zaključke komisije eksperata EU u vezi sa situacijom u Gruziji od pre samo dva meseca, koji takođe kažu da međunarodno pravo ne priznaje secesiju", rekao je Obradović u intervjuu "Politici".

"Nema sumnje da Rezolucija 1.244 reafirmiše teritorijalni integritet SRJ, čiji je međunarodnopravni subjektivitet nastavila Srbija. Istovremeno, ova rezolucija SB UN predviđa mehanizam za određenje budućeg statusa Kosova, ne i sam status. Jednostranom deklaracijom o nezavisnosti povređena je uloga SB, administrativni režim u pokrajini i pravila savesnog pregovaranja", kazao je on.

"Takođe, međunarodno pravo ne poznaje secesiju kao sankciju za represiju. Odgovor UN na represiju 1999. bila je upravo Rezolucija 1.244 kojom je ustanovljen međunarodni administrativni režim. Nikakve represije prema Albancima nije bilo 2008. godine kada je taj režim jednostrano narušen", rekao je Obradović.

On smatra da nas istup Hrvatske neće ugroziti, a "autonomija Kosova je ograničena 1989. godine, u vreme kada su u radu saveznih organa još uvek učestvovali i predstavnici Hrvatske".

Zovu nas i istok i zapad

Šta je tačno ruski predsednik Medvedev mislio kada je u razgovoru u četiri oka sa Borisom Tadićem predložio da uđemo u novi sistem evropske bezbednosti postalo je jasnije prošle nedelje, nakon sastanka OEBS u Atini.

Rusi su na sto pred EU partnere stavili Sporazum o evropskoj bezbednosti, koji u 14 tačaka definiše novi bezbednosni koncept, koji bi se, po Moskvi, mnogo efikasnije od NATO nosio sa savremenim izazovima i pretnjama.

Prema zamisli predsednika Medvedeva, sve države od Vankuvera do Vladivostoka, kao i organizacije poput EU, NATO, OEBS, Pokreta nesvrstanih dobrodošle su da stave „paraf" na sporazum.

Ruski koncept bazira se na četiri komponente:

1. poštovanje principa međudržavnih odnosa, teritorijalnog integriteta i suvereniteta država
2. nijedna država ili organizacija ne sme imati ekskluzivno pravo na bezbednost
3. donošenje pravila za mirno rešavanje kriza, a koja su u saglasnosti s Poveljom UN
4. mere protiv svih oblika pretnji zajedničkoj bezbednosti - terorizam, organizovani kriminal...

Kako je za „Novosti" rekao Džejms Apaturaj, portparol NATO, o ruskom predlogu tek treba da se „pregovara i pregovara". Pol Biver, britanski vojno-politički analitičar, upozorava da bi Zapad trebalo pažljivo da osluškuje šta Moskva govori, jer je Rusija ključni evropski i svetski igrač.

Šta može da se dogodi zbog toga što Rusi nisu ravnopravan partner u kolektivnom sistemu bezbednosti pokazuje primer Gruzije, tvrdi Marko Papić, stručnjak za Balkan i Evropu američke obaveštajne agencije „Stratfor".

- Moskva nije bila uključena ni u razrešenje kosovskog pitanja i to je prilično frustriralo Kremlj. Ruski koncept nema za cilj stvaranje novog vojnog saveza, već da ih NATO prihvati za ravnopravnog partnera - objašnjava Papić za „Novosti".

Slobodan Homen za Press: Stadioni bez ograda!

- Ograde između tribina i terena na stadionima, kako je to učinjeno u Engleskoj, biće skinute kada naši novousvojeni i već postojeći zakoni počnu da se sprovode, a to najviše zavisi od onih koji će ih primenjivati. Verujem da ćemo za koji dan, izborom sudija i tužilaca, dobiti takve ljude, a onda će i ograde na stadionima biti vrlo brzo skinute, kaže u intervjuu za Press nedelje Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. On ističe da će se od Nove godine na svaka tri meseca, zahvaljujući kompjuterskom sistemu, obavljati presek stanja u pravosuđu.

- Na taj način ćemo znati kako postupaju sudije i meriti njihov uspeh. Siguran sam da će do kraja godine reforme pravosuđa pokazati svoje rezultate i da će najteži krivični predmeti biti okončani - navodi Homen.

Upitan kakve će biti sankcije za sudije koje ne budu zadovoljile propisane kriterijume, Homen je odgovorio:

- Do sada su bili zaštićeni do te mere da uopšte nisu bili odgovorni. Zato smo uveli jasne disciplinske mere, koje idu od umanjenja plate do 50 odsto do razrešenja. Uvodi se i institucija disciplinskog tužioca, to će obavljati sudija čiji će zadatak biti da kontroliše rad svojih kolega. Najmanja sudijska plata je 1.000 evra, a od prvog januara zarade će biti povećane za još 20 odsto. Država time pokazuje da je čak i u velikoj krizi prepoznala važnost sudijske funkcije. Te plate nisu male ni za region, pa čak ni za neke bogatije evropske zemlje. Ako neko prima i pet puta veću platu od one koju ima prosečni građanin, on mora da snosi i veliku odgovornost.

Policija može da stane gde hoće, a političare štiti imunitet

Novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja biće obuhvaćeni svi učesnici u saobraćaju, pa i policajci i političari koji su zaštićeni imunitetom - narodni poslanici, ministri i predsednik države. Međutim, političari se i dalje mogu pozvati na imunitet za sva prekršajna i krivična dela za koje nije propisana kazna zatvora, dok za policajce važe sve odredbe zakona, sem one o zabrani zaustavljanja i parkiranja na određenim mestima jer zbog prirode posla moraju da budu u mogućnosti da se zaustave bilo gde.

Zakon daje za pravo svakom poslaniku da se pozove na imunitet ako je zatečen u vršenju prekršaja ili dela za koje nije zaprećena kazna zatvorom. U praksi, to znači da oni ne moraju da odgovaraju za prelazak ulice van pešačkog prelaza, nepropisno parkiranje, vožnju bez oborenih svetala, nevezivanje pojasa ili preticanje žutom trakom.

Takođe, ukoliko bi policajac zaustavio političara koji uživa imunitet kako vozi u alkoholisanom stanju, ali sa manje od dva promila alkohola u krvi, on može da se pozove na imunitet, jer je za taj nivo alkoholisanosti predviđena novčana kazna i oduzimanje dozvole na određeni period, ali ne i kazna zatvora.

I pored toga što mogu, u Skupštini Srbije tvrde da do sada poslanici nisu izbegavali odgovornost za prekršaje i da su uredno plaćali kazne. Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora Skupštine, kaže za „Blic" da svi poslanici moraju da poštuju sve odredbe novog zakona, bez obzira na imunitet.