Zašto se deca odlučuju na beg od kuće

Potraga za trinaestogodišnjakinjom koja je u julu nestala u Nišu trajala je skoro dva dana. Ništa manje nije trebalo policiji da pronađe devojčicu iz Kisača. Prošle godine nestalo je 1.549 dece, nije pronađeno 11.

Podaci pokazuju da je, ukoliko se dete koje je nestalo ne nađe u prva tri sata nakon otmice, verovatnoća da je ubijeno 75 odsto.

"Do uvođenja 'Tijaninog zakona' policija je mogla da reaguje kako su oni to govorili po svom policijskom nahođenju. Danas policija niti više bilo koja nadležna služba u Srbiji nema tu mogućnost, dakle jednostavno kada je maloletno dete u pitanju mi kao društvo smo u obavezi da odmah krenemo u potragu", kaže Igor Jurić iz Fondacije "Tijana Jurić".

Potraga za dečakom iz Surčina trajala je skoro dva dana, da bi se na kraju ispostavilo da se krio u garaži kuće. 

"Deca često ulaze u tu situaciju da razmišljaju o bežanju od kuće i da ponekad to urade iz različitih razloga, ali u svakom slučaju ono što im je zajedničko to je da postoji neusaglašenost između njihovog odrastanja i onoga što roditelji zahtevaju", kaže psiholog Branka Tišma. 

Prema njenim rečima, česti razlozi budu kada je zlostavljanje u kući i tu nije dovoljno da se porodica time bavi, jer su oni u odnosima na koje su navikli u kojima nekako preživljavaju, treba da se uključe i škole i centri za socijalni rad.

"Postoji problem, razlog bežanja dece od kuće, i tu smo definitivno malo zakazali kao društvo i na tom problemu moramo da poradimo. Možda više beže od kuće nego što se pre dešavalo, ali definitivno ne smemo da ostavljamo prostora da razmišljamo o tome da li treba krenuti u potragu jer treba, jer samo dete ako pobegne od kuće ono je već u nekakvoj opasnosti", kaže Igor Jurić. 

Ukoliko ipak neko dete dovede u opasnost, sledi mu najstroža kazna. Naime, od maja je uveden "Tijanin zakon" kojim je doživotna kazna predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem. Sledeći korak, kako najavljuju iz "Fondacije Tijana Jurić", jeste takozvani "Amber alert".

"Ove nedelje sam imao i sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova gde smo upravo razgovarali o problemima nestanaka dece i o samom uvođenju sistema, da taj sistem zaživi. Amber alert sistem znači da kada je u pitanju konkretno otmica deteta ili kada se pouzdano zna da je dete u životnoj opasnosti, tada se bukvalno pokreće cela država", kaže Igor Jurić.

Amber Alert sistem deluje u velikom broju zemalja Evrope i sveta. U Americi je usvojen pre dve godine. Od tada upotrebljen je 175 puta, a u 95 odsto slučajeva potraga za decom je bila uspešna.