Zašto ne naplaćujemo dugove

Poslovica kaže da dug nije dobar drug, ali sistem prinudne naplate u Srbiji pokazuje da se ovde sa dugom može dugo družiti na račun onoga kome ste dužni. Brza naplata funkcioniše samo ako dužnik ima novac na računu. U suprotnom do prvog pokušaja prinudne naplate u proseku prođe 5 meseci.

Poražava podatak da od 14 pokušaja plenidbe, samo jedan bude uspešan. Po tome je Srbija najgora u regionu i to dobro znaju i oni koji duguju i ne plaćaju i sudski izvršitelji.

"Šest puta sam išao, stečajni predmet je bio u pitanju da se iseljava iz kuće. U dvorištu je imao, u dvorište je pustio ogromne pse, pa sam imao dođe policija, vatrogasci, centar za sociljalni rad, svi dođu, ali nema instrumenata da se ti psi savladaju. To su kavkaski ovčari koji, mislim gledao sam na televiziji su obučeni za borbu protiv vukova i medveda, a ne ljudi", kaže izvršitelj Marko Pejnović.

"Bilo je pretnji od strane dužnika samom sebi. To se najviše dešava nekim paljenjem, skakanjem s prozora i ne znam ni ja šta, ali napada na službena lica, postojale su neke verbalne pretnje, ali nije bilo nekih napada", objašnjava izvršitelj Veselin Čuljković.

Minimalna naplata

Podaci o naplati duga u Srbiji zvuče tragikomično. Naplati se samo 1,16 odsto, odnosno jedan dinar od traženih sto.

"Zbog neefikasnosti sistema dužnik će rado da kaže neću da ti platim, tuži me, jer zna da će platiti za 3 godine i on procenjuje da se njemu isplati da prođe kroz ceo taj spor i da plati za 3 godine. To je oblik kreditiranja bez ugovora o kreditu, jer je on odlučio da ga neko drugi kreditira", kaže advokat Milan Parivodić.

Problem Srbije je što nema ni odgovarajuće zakone ni dovoljno osposobljenih sudskih izvršitelja.

U trgovinskim sudovima u Srbiji, na primer, ima ih ukupno 38, a na njih čeka 75000 predmeta, gotovo dve hiljade po izvršitelju.

Zbog neefikasnog sistema predmeti se gomilaju. Sada se predlaže da se izvršitelji licenciraju, da to budu privatni preduzetnici koji će se baviti izvršenjem sudskih odluka.

Praktično, bilo bi ih znatno više i morali bi da rade efikasno.

"Smatramo da će ovo rešenje u mnogome poboljšati i rad sudskog izvršitelja, jer će kao prvo on biti malo rasterećeniji a kao drugo imaće konkurenciju u profesionalnom izvršitelju", cmatra sudija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Spasić.

Zbog neefikasne prinudne naplate čak dve trećine preduzeća uopšte ne pokušava da svoje dugove naplati preko suda. Nesigurnost u poslovanju Srbiju košta mnogo. Zbog tog rizika krediti su skupi, a investitori radije idu u zemlje gde svoj dug mogu brzo da naplate.

"Imajući u vidu da je standard za sigurnost stranih investicija podignut s obzirom na trenutnu svetsku finansijsku krizu od velikog je značaja reforma izvršnog postupka ne samo bude izvršena kvalitetno, nego da bude izvršena što brže", upozorava Milan Samardžić iz Saveta stranih investitora.

Još veće posledice osećaju građani i privrednici u Srbiji.

"Negativne su posledice što ljudi prvo ne dobijaju svoju imovinu kad treba da je dobiju. Kad uđu u spor oni moraju da gledaju u bob kad će izaći iz tog spora i da li će kada završe spor uopšte dobiti to oko čega su se sporili", kaže Parivodić.

Moj dug, svačiji dug

Treba znati i da pojedine dugove vraćamo svi. To se najčešće dešava kada banke ne mogu da naplate svoja potraživanja, zbog čega podižu cenu svojih usluga.

"Banke moraju da otpisuju svoja potraživanja, dakle, to je na teret kapitala, kapital se umanjuje, a to dalje znači da moraju banke da menjaju poslovnu politiku, da utvrđuju više kamatne stope, jer moraju u izvorima prihoda imati dovoljno sredstava za ta dodatna rezervisanja i otpise", kaže Emica Zdravković iz Udruženja banaka.

Oni koji sada vrše prinudnu naplatu kažu da je mnogo razloga za njihovu neefikanost, počev od toga da uglavnom nemaju službena vozila, već koriste gradski prevoz. Dužnici opet koriste sve nedostatke sistema i vešto izbegavaju naplatu.

Nedostatak skladišta

Trgovinski sud u Beogradu nema magacin u kojem bi popisane stvari mogle da stoje. Zbog toga se često dešava da ih dužnici odnesu na neko drugo mesto, pa one ne mogu da se oduzmu i prodaju. Tada se ulazi u novi sudski spor.

Za razliku od njih u sudovima koji imaju prostor za skladištenje stvari, kažu da tu robu ponekad nije lako prodati, pa ona godinama stoji u magacinu i gubi vrednost.

Zato, kažu, prinudnu naplatu treba koristi kao poslednje sredstvo.

"Kada je dužnik u problemima treba da se obrati banci, sa njom da se dogovori, da eventualno prolongira svoje obaveze, da se postigne neko poravnanje, a ne da bude pasivan i da čeka da dođe do prodaje. Dakle, najgora je situacija kada dođe do prinudnog izvršenja", smatra Emica Zdravković.

Izvršitelji kažu i da pre nego što stvari oduzmu, nekoliko puta odlaze kod dužnika, nudeći mu da svoje obaveze izmiri bez oduzimanja stvari.

"Dajemo ljudima, čak šta više, na neke rate da taj dug izmire, ukoliko do toga ne dođe onda smo primorani da to radimo, jer poverioci to zahtevaju, a i zakon nalaže", objašnjava Čuljković.

Kako naplatiti dug ni iz čega

Ipak, ponekad izvršitelji i nemaju šta da popišu i oduzmu.

"Došao sam kod jedne gospođe, nisam nju ni zatekao, zatekao sam njenog supruga koji je bio poluslep u užasnim stambenim uslovima, gde zaista nema ničega vrednog. Možda vrednog za njih, ali zaista ničeg vrednog što bi moglo da se proda. Onda mi je čovek rekao dramatičnu stvar. Njegova žena je imala prodavnicu u franšizi, upali su kriminalci, izvršili razbojništvo, nju su teško ranili, sina su joj ubili, a dug je ostao eto da se kroz ovaj postupak nadomesti. Tu sam jedino mogao da konstatujem siromaško pravo", kaže Pejnović.

Ovako tragični slučajevi su, srećom, retkost. Dužnici u Srbiji češće su vrlo kreativni kada žele da izbegnu vraćanje nekog duga.

Ali takvo ponašanje u direktonoj je suprotnosti sa nacionalnim ambicijama.

U Srbiji se često postavlja pitanje koje će nam uslove postavljati kada ispunimo onaj haški.

Upravo ovo će biti uslov, od nas će se očekivati da se u poslovanju ponašamo odgovorno - da plaćamo i naplaćujemo dugove na vreme, jer u Evropskoj Uniji nema zemlje koja je po ovom pitanju neefikasna.

To se neće tolerisati ni Srbiji.