Kad građani kroje opštinske budžete

Flajeri ili pano na pijačni dan u Bojniku, sve je u igri da se privuku građani nenavikli da budu pitani. Iskustva prenose samouprave u kojima su poslednjih godina građani odlučivali kako će se trošiti novac od poreza na imovinu. Sombor se tako već petu godinu menja po meri građana.

"Ono što je pobedilo je predlog koji se odnosi na izgrdnju šetališta pored kanala u Somboru, koje će biti deo celine budući da smo na isti način pred dve godine isto tako na participativnom modelu izgradili kupalište", kaže Branislav Svoircan, pomoćnik gradonačelnika Sombora.

Oni koji prošle godine nisu stigli da sa građanima odluče o najvažnijoj investiciji, ovu su započeli čestim satancima u mesnim zajednicima i već je jasno oko čeg će se nadglasavati.

"Lokalna infrastruktura, izgradnja puteva, održavanje seoskih puteva, rekonstrukcija kuhinja po školama, vrtićima i slično", kaže Slađan Jakovljević iz Opštinske uprave Rekovac.

Porez na imovinu puni i do 12 odsto opštinskih budžeta, a za investicije neke lokane kase izdvajaju gotovo trećinu novca.

"Velike su razlike u njhovoj strukturi i u njihovim obavezama pa i u njhovim budžetima, ono što mi očekujemo u narednom periodu je da se povećaju izdvajanja za kapitalne investicije", kaže Saša Magić iz Ministarstva državne uprave i lokalnne samouprave.

Za sada, građani se lokalnoj vlasti obraćaju kad imaju problem u svojoj ulici ili zgradi, ređe zbog opšteg interesa. Međutim u anketi Projekta reforme poreza na imovinu, čak polovina njih odgovorila je da ih lokalne samouprave i ne podstiču na zajedničko odlučivanje.

"Oštine su voljne pre svega, da uđu u ovaj proces učešća građana jer je to pre svega proces i verovtno će zahtevati mnogo više vremena nego što to svi mi očekujemo", kaže Branislav Milić iz Švajcarskog projekta reforme poreza.

Rok da opštine dogovore sa građanima šta će se dogodine graditi je 30. novembar. Dovoljno dugo da se ne ponovi nedavna priča iz Aleksinca, o pokušaju da stari drvored zamene plastične palme.