Predstavljeni novi rezultati o posledicama NATO bombardovanja

Naučnomedicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombardovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazala je da kod dece u uzrasnoj grupi od pet do devet godina, a koja su rođena posle 1999. godine, postoji određena tendencija rasta obolevanja od malignih bolesti.

"Mi smo dobili podatke da postoje naznake statističke značajnosti vezane za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi. Možemo reći da je na tu grupu dece delovao određeni faktor da ona budu osetljivija na nastanak maligne bolesti", rekao je predsednik Komisije Darko Laketić.

Laketić je rekao da je od suštinskog značaja da se identifikuje uzročnik.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, on je objasnio da su za potrebe naučnomedicinskog istraživanja analizirali učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombardovanja.

Kako je objasnio, fokus istraživanja je bio na deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo faktora rizika poput pušenja ili gojaznosti.

Prema njegovim rečima, istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu.

Za svaku generaciju se, kaže, određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.

Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od rođenja do četiri godine su neuroektodermalni, od pet do devet godina se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori.

"Ukoliko primetimo da se podaci i ta stopa rizika i stopa obolevanja za neku generaciju razlikuju, mi sumnjamo da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je prouzrokovao da ta deca budu pojačano osetljiva na nastanak određenih malignih bolesti", objasnio je Laketić.

Kaže da su dobili podatke da se to dogodilo nekim generacijama koje su rođene u periodu 1999. godine u uzrasnoj grupi od pet do devet godine gde su ispitivali maligne bolesti krvi.

"Stradanje Srbije se ne sme zaboraviti" 

Značajan porast obolevanja je postojao i u grupi od 15 do 18 godina, ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

Istraživanje, ističe Laketić, nedvosmisleno pokazuje da je više generacija u određenom osetljivom periodu bilo izloženo nekom fakoru koji ih je učinio osetljivijim za obolevanje od određenih malignih bolesti u odnosu na neke druge generacije u istom uzrastu.

Laketić je rekao i da nije siguran da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999. godine i dodao da se to ne sme zaboraviti, niti umanjivati, niti prilagođavati potrebama velikih ili malih sila.

"Mi smo zemlja žrtva, koja ne samo iz svojih, već i iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu", rekao je Laketić.

Podsetio je da je Komisiju za utvrđivanje posledica NATO bombradovanja po zdravlje stanovništva osnovala prošle godine Narodna skupština na predlog Maje Gojković.

Kako je rekao, ova vlast je posle mnogo godina počela prvi put da govori o tome da je neophodno utvrditi posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu koju je izazvalo korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom.

Obimna dokumentacija je tim povodom stigla iz Italije, odnosno italijanskog parlamenta koji se bavio tom temom koja se ticala obolevanja italijanskih vojnika na KiM.

Laketić ističe da su paralelno sa tim prikupljali informacije putem iskaza građana i podataka iz zdravstvenih ustanova o obolenjima koja mogu imati vezu sa toksinima koje komisija istražuje.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 02. март 2024.
10° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво