Vinka babica, majka hiljada dece

Vinka Milošević Petrušić, ili Vinka babica kako je svi Leskovčani znaju, još malo pa će ući u desetu deceniju života, ali i dalje je neumorna.

U njenom stanu na 15. spratu leskovačkog solitera uvek je živo. Smenjuju se prijatelji ili, kako ona voli da kaže, drugarice i drugovi, da pričaju o njenim skojevskim danima. Tu su i "njena deca", danas žene, koje dolaze kod babice kao kod svoje majke.

Trenutak kada dete dođe na svet, taj dečji plač, neponovljiv je trenutak večnosti za koji vredi živeti.

"Kad se ono rodi ja ga dočekam i ono zaplače. Uhvatim ga za nogice, podignem ga, ono vrisne. To je najveća radost, što znači da je zdrava beba", priča Vinka.

Vinka kao prva diplomirana babica, na Ginekološko-akušersko odeljenje Leskovačke bolnice došla je 1. oktobra 1956. godine i tu ostala do penzije. Dobro pamti vreme kada je godišnje u Leskovcu bilo nekoliko hiljada porođaja.

"Nije imao ko da radi, pa smo radili 24 časa. Porodila sam 21 ženu – 21 beba, zamislite kakva je to sreća", priseća se Vinka.

Gospođa Vinka i u devedesetoj piše pesme, nedavno je izdala svoju knjigu a i o njoj je napisana knjiga iz edicije "Leskovačke legende".

"Kod nje stalno možete da sretnete mnoge leskovačke poetese, žene koje se bave književnošću, žene iz sveta medicine", kaže Miodrag Andrejević, autor knjige "Babica".

Književnica Jasmina Tomić se oseća kao da je njena ćerka. "Ja sam njena ćerka iako ona nema svoje dece, ima mali milion dece po celom svetu što ih je porodila", navodi Jasmina Tomić.

Vinka babica ponosna na svoj rodni Borovac, Sijarinsku banju i Medveđu za života je postala legenda grada koji voli. Danas spisateljica, pesnikinja ili jednostavno žena čija životna energija oplemenjuje i nadahnjuje.