Kuburović: Inicijativa Vlade za izmenu Ustava do kraja oktobra

"Ukoliko poslanici usvoje inicijativu dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana", navela je Nela Kuburović na otvaranju savetovanja sudija "Sudijski dani 2018", u Vrnjačkoj Banji.

Ukazujući da naš važeći Ustav nije na najbolji način uredio sudijsku nezavisnost, Kuburovićeva je istakla da je upravo zato Nacrt amandmana na Ustav, koje je pripremilo Ministarstvo pravde poštujući preporuke Venecijanske komisije, znatno povećao ustavnu materiju na uštrb zakonske materije u pitanjima statusa sudija.

Takođe, promenjen je i sastav Visokog saveta sudstva, a norme o njemu znatno su obimnije od onih koje sadrži važeći Ustav, navela je ministarka.

"Ova konstitualizacija mnogih pitanja koja su po važećem Ustavu prepuštena zakonodavnoj vlasti, jeste izraz naše težnje da se osnaži nezavisnost sudija", poručila je Kuburovićeva.

Precizirala je da Nacrt amandmana definiše stalnost sudija kao neprekidno vršenje sudijske funkcije od prvog izbora za sudiju do navršetka radnog veka, čime se ukida rešenje iz važećeg Ustava, prema kome se lice prvi put bira na sudijsku funkciju na tri godine.

"Narodna skupština, koja po važećem Ustavu bira sudije na probu, više ne drži 'ulaznicu' u red sudija i ne odlučuje o početku sudijske karijere. I sudije i predsednike sudova, prema nacrtu amandmana, bira Visoki savet sudstva", navela je ministarka.

Nacrt amandmana je predvideo i da sudija može biti premešten u drugi sud samo svojom voljom, a protiv svoje volje – samo ako bude ukinut sud u kome vrši funkciju.

"U tom slučaju, sudiji ne prestaje funkcija, već se on premešta u drugi sud iste vrste i stepena ili drugi sud istog stepena (ako se ukida vrsta suda), pri čemu ima pravo da izabere platu koja je po njega povoljnija", navela je Kuburovićeva ukazujući da se sudijama se povodom odluke o premeštaju jemči pravo žalbe koju podnosi Vrhovnom sudu Srbije.

Istakla je da su pomenute novine samo neke od velikih novina koje snažno treba da ojačaju stalnost i nepremestivost sudija. 

Ukazala je da je sama procedura izmene našeg Ustava je komplikovana i zahteva vreme.

"Nadam se da će Vlada kraja oktobra uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava, i ukoliko to poslanici potvrde dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana. Podsetiću vas da je skupštinski Odbor za ustavna pitanja nadležan da izradi taj predlog, uz organizovanje javne debate i javnih slušanja. Ukoliko narodni poslanici dvotrećinskom većinom usvoje izmene Ustava, onda amandmani idu na verifikaciju kod građana Srbiije putem referenduma", navela je ministarka.

Istakla je da čvrsto stoji iza stava da nacrt, koji je izradilo Ministarstvo pravde uvažavajući preporuke Venecijanske komisije i veliki broj predloga struke, garantuje visok stepen sudijske nezavisnosti i profesionalnosti sa jedne strane, ali i njene odgovornosti sa druge.

Inicijativa za izmenu Zakona o prekršajima

Kuburovićeva je predočila sudijama i da je Ministarstvu pravde dostavljena inicijativa predsednika Prekršajnog suda u Beogradu za izmenu Zakona o prekršajima u delu koji propisuje rok zastarelosti izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.

"Ova inicijativa je utemeljena, te sam mišljenja da su intervencije nužne. Privredni apelacioni sud inicirao je izmene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se otklonila neprimenjivost pojedinih odredaba u vezi sa stečajnim postupkom, te će Ministarstvo raditi na izmenama i ovog Zakona", napomenula je ministarka.

Podsetila je i da je jačanje sistema e-Pravosuđa deo reforme pravosudnog sistema u cilju unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta.

"Uvođenjem Pravosudnog informacionog sistema za elektronsku razmenu podataka između pravosudnih i drugih državnih organa, sa ciljem ubrzanja postupaka, a indirektno radi povećanja pouzdanosti statističkih izveštaja, još jednom se pokazalo nastojanje Ministarstva pravde da obezbedi pravosuđu moderne uslove za rad", navela je Kuburovićeva ukazujući na veliki odziv sudova.

Do 5. oktobra sudovi su, kako je navela, ukupno uputili 136.899 upita, koji bi inače bili poslati u papirnoj formi – poštom, te prouzrokovali papirnu formu odgovora i troškove poštarine.

"Zahvaljujući elektronskom načinu slanja upita, ušteđeno je samo na poštarini preko 12 miliona dinara", istakla je ministarka.

Svoje obraćanje sudijama na savetovanju Kuburovićeva je završila nadom u poboljšanje efikasnosti i kvaliteta pravde.

"Verujem da smo svi posvećeni istom cilju, a to je uspostavljanje pravosuđa kojim će pre svega biti zadovoljni građani, a koje se zasniva na evropskim standardima, uz potpuno poštovanje i uvažavanje domaće pravne tradicije", zaključila je ministarka.

Milojević: Drastično poboljšana efikasnost sudstva od 2012.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević je na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji naveo da je efikasnost sudstva "drastično" poboljšana, jer je sa gotovo istim brojem sudija prepolovljen broj starih predmeta u odnosu na 2012. godinu.

"Kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda sam zadovoljan radom sudova i rezultatima rada, bez obzira ko šta misli", naveo je Milojević.

Prema njegovim rečima, u toku 2012. godine rešeno je 2.156.958 predmeta, a ostalo je nerešeno 3.158.400 predmeta, dok je u 2017. godini rešeno 2.335.760 predmeta i ostalo nerešeno 1.911.086 predmeta.

U prvih šest meseci ove godine rešeno je 1.145.870 predmeta i ostalo nerešeno 1.798.042 predmeta.

"Prezentirani podaci govore sami za sebe, to jest govore po mom mišljenju da je efikasnost 'drastično' poboljšana, jer sa gotovo istim brojem sudija u odnosu na 2012. godinu, u 2017. godini i prvoj polovini 2018. godini gotovo da smo prepolovili broj nerešenih predmeta, posebno onih starih", precizirao je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Tako je, kako je dodao i u pogledu dužine trajanja postupka. Sudski postupak Srbiji u toku 2012. godine trajao 534 dana, a u 2017. godini 299 dana.

Osvrćući se na pitanje nezavisnosti sudstva i sudija koje je aktuelizovano, kada je Ministarstvo pravde započelo raspravu o nacrtu ustavnih amandmana koji se odnose na sudstvo, Milojević je rekao da su oni izazvali veliku turbulenciju i da su VKS I VSS izneli o njima svoje stavove koje nisu menjali.