Smrt na sportskim terenima, nije uvek moguće sprečiti tragediju

U medicinskom kartonu je pisalo da je bila zdrava – bavila se plivanjem, ali, ipak, prvi trening i čas odbojke završili su se tragično. Smrt na terenu trinaestogodišnje Mije Milošević iz Subotice otvara pitanje – da li su obavezni lekarski pregledi dovoljno detaljni?

Nažalost, nije retkost da oni koji tek počinju da se bave sportom, ili oni koji godinama treniraju, preminu na treningu, utakmici, ili u svlačionici.

Pedijatar-kardiolog dr Vladislav Vukomanović sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta kaže da se neuporedivo ređe takva smrt javlja kod dece nego kod odraslih.

"U 50 odsto slučajeva radi se o deci sa prethodno neotkrivenim anomalijama i bolestima, a četvrtina od svih iznenadnih smrti nastaje tokom fizičkog napora", rekao je Vukomanović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ističe da nije uvek moguće da se bolesti otkriju i smrt spreči. "I pored najsistematskijeg skrininga, uvek će jedan broj sportista doživeti tragičnu sudbinu baveći se onim što najviše vole", rekao je Vukomanović.

Najčešći uzroci smrti su aritmije, odnosno skrivena oboljenja kardiovaskularnog sistema, gde je sport samo okidač, i inflamatorna oboljenja poput miokarditisa. Doktor Vukomanović ja apelovao na sportiste koji imaju upalu srčanog mišića da se bar tri do šest meseci ne bave sportom.

Zakon o sportu iz 2016. propisuje obavezne zadravstvene preglede za svakog ko kreće da se bavi sportom. Vukomanović je ukazao da se sprovodi široka paleta dijagnostičkih preventivnih pregleda i da se za razliku od npr. SAD, radi i elektrokardiogram.

"Radimo ubrzano na tome da svi lekari budu familijarni sa interpretacijom elektrokardiograma, koji u značajnoj meri može da pomogne u postavljanju sumnje na oboljenje, a onda sleti pregled drugih stručnjaka", istakao je Vukomanović.

Ukazuje da je cilj pregleda da se što većem broju dece omogući da se barem rekreativno bave sportom.