Kako rešiti problem otpada u Srbiji?

Srbija je suočena sa rešavanjem problema svih vrsta otpada, rekao je ministar Goran Trivan na konferenciji o odgovornom upravljanju otpadom. Najveći problemi su otpadne vode, opasan otpad i finansiranje zaštite životne sredine.

Budžet za zaštitu životne sredine u Srbiji je među najmanjima u Evropi. Od eko-taksâ prošle godine naplaćeno je oko deset milijardi dinara, samo pola od toga je budžet za životnu sredinu, a petina, oko dve milijarde dinara, ide na subvencije za zbrinjavanje opasnog otpada.

"To je upola manje od onog što bi trebalo da bude. Ako bismo im dali više novca za recikliranje i za zbrinjavanje da budem precizan, onda biste manje toga imali u prirodi i na stovarištima. Država mora da povećava subvencije tim preduzećima ne bi li smo im podigli kapacitet i sakupili toga više, a onda, po logici stvari, imaćete manje tog opasnog otpada koji je zakopan u zemlji", kaže ministar životne sredine Goran Trivan.

Evropska komisija je pre tri dana usvojila direktivu po kojoj su države članice obavezne da do 2030. godine postignu visoke stope za reciklažu.

"Osamdeset pet odsto papira sakupljenog i recikliranog, 75 odsto ambalažnog stakla i 55 odsto ambalažne plastike. U ovom trenutku za kapacitete Srbije ovi kapaciteti deluju za većinu materijala nedostižno", navodi Kristina Cvejanov, direktorka operatera sistema "Ekostar pak".

Reciklira se oko deset odsto upotrebljenih proizvoda, a mnogo tog što može da se iskoristi završava u prirodi.

"Svest našeg naroda je tri puta niža nego što mi mislimo, a mislim da i po nekom prioritetu, ova tema, ekološka, našoj državi je poslednjih godina pri samom dnu", kaže novinar Jovan Memedović.

U Srbiji ima nekoliko hiljada divljih deponija.

"Smetlišta koja imamo u Srbiji su izvor zaraze, bolesti i uzročnik mnogih problema koje imamo, pre svega na njima gubimo važne resurse, zagađuju podzemne vode... dovode do zagađenja vazduha. Neophodno je da napravimo sistem koji štiti životnu sredinu, samo na taj način štitimo zdravlje svih nas jer na kraju će nam biti mnogo skuplje lečenje nego sam tretman i adekvatno zbrinjavanje otpada", poručuje Igor Jezdimirović, inženjer zaštite životne sredine.

Na osnovu prijava, u Srbiji se godišnje proizvede između 150.000 i 200.000 tona opasnog otpada, a najveći deo tog otpada se u našoj zemlji ne prerađuje, jer nemamo adekvatnih postrojenja.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 13. јун 2024.
16° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије