Odštete zbog ujeda pasa lutalica za šest godina opštine koštale 25 miliona evra

Iako raste broj izgrađenih prihvatilišta, kao i uhvaćenih pasa lutalica, kontrola njihove populacije nije dala očekivane rezultate, zbog čega su potrebne nove mere na nacionalnom i lokalnom nivou, ocenjeno je na okruglom stolu o rešavanju problema ujeda napuštenih pasa na lokalu u Beogradu.

U razgovoru, koji su u Palati "Srbija" organizovali NALED i Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, ocenjeno je da je potrebna izrada nacionalne strategije kontrole populacije pasa, kao i lokalnih programa kontrole, jer takav dokument, rečeno je, nema blizu 80 odsto gradova i opština.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ocenio je da je u pitanju veoma značajan problem koji muči gotovo sve lokalne samouprave u Srbiji i najavio da će ministarstvo za sledeću budžetsku godinu obezbediti više sredstava u cilju rešavanja problema pasa lutalica.

"Postoji zakon koji je u najvećem delu usaglašen sa tekovinama Evropske unije, ali imamo nesrazmeru u odnosu na stvarno stanje na terenu. Ujedi pasa su posledica koja se javlja zbog nefunkcionisanja sistema. Postoje pravila igre, ali opštine ne mogu da odgovore na ove probleme jer nemaju dovoljno kadra koji bi se ovim problemom bavio kao i novca", rekao je Nedimović.

U malim sredinama, koje imaju manje od 50.000 stanovnika, to je značajan problem, ocenjuje Nedimović, a kao ilustraciju problema na terenu navodi primere da mnoge opštine nemaju ni čitače za mikročipove kojima se obeležavaju psi lutalice.

"Opštine imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede"

Član Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić istakao je da lokalne samouprave imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara.

Vasić je istakao da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi "redovno" ujedaju.

"Ovaj problem muči sve lokalne samouprave u Srbiji, ali i susedne države. Neki gradovi daju 250.000 do 300.000 evra godišnje za odštete", napominje Vasić i dodaje da se godišnje u Srbiji podnese do 1.000 odštetnih zahteva zbog ujeda pasa.

Takođe, kaže, neophodno je da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda, jer se, ocenjuje, često dešava da lekari potvrde da je reč o ujedu psa iako za to nema dokaza.

Direktor organizacije ORCA Elvir Burazerović istakao je da brojka od 25 miliona evra isplaćenih za odštete pokazuje koliko je važno da se pokrene dijalog s resornim institucijama, lokalnim samoupravama i sudskim organima o rešavanju pitanja napuštenih pasa.

Prema podacima ORCA i NALED-a, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010. do 2015. godine povećan je 50 procenata, sa 9.867 na 15.024 godišnje.

Kako je rečeno na skupu, ovim tempom broj povreda od ujeda bi mogao da dostigne i 20.000 godišnje.

U istom periodu, broj uhvaćenih pasa porastao je 75 odsto, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja.

Brojke pokazuju da je broj azila na lokalu povećan sa 16 na 59, ali ipak, istraživanja NALED-a i ORCA pokazuju da 96 procenata opština i gradova ističe da im je potrebna pomoć kako bi rešile problem.

Predstavnici gradova i opština naveli su da postoji neujednačena sudska praksa u sudovima širom Srbije kada je reč o odgovornosti vlasnika napuštenih pasa, kao i procene odštenih zahteva pred sudovima i zato su predložili uvođenje u zakon krivično delo – napuštanje životinja.

Napuštanje životinja sada je prekršaj, a za sada nije poznato da li je bilo ko u Srbiji odgovarao zbog toga što je izbacio kućnog ljubimca na ulicu.

Takođe, istaknuto je da je neophodan efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju.