Lovačka pomoć divljači u nevolji

Divljač u ovom trenutku ne može u prirodi da pronađe potrebne količine hrane kako bi zadržala neophodnu kondiciju i zdravstveno stanje, a nedostatak hrane može prouzrokovati uginuće, objašnjava Đerđ Kiš koji se već pune četiri decenije bavi lovom.

"Na minus 17 stepeni pokupili smo se i doneli malo hrane divljači, jer nije lov samo za lov, divljač mora da se hrani, poji, jer po zimi ne može da preživi ako čovek ne pomaže", kaže Đerđ Kiš iz Lukinog Sela. 

Prema narodnoj poslovici – ne pada sneg da pokrije breg, već da zverka ukaže trag. A kako se danas stiže do zverki?

"Ritski teren je težak za prohodnost, idemo traktorima, džipovima, a ako nikako drugačije, idemo peške kilometrima daleko da se divljač nahrani i da sačuvamo to što imamo u lovištu", ističe lovac Zoran Đurović.

Prema rečima predsednika lovačkog udruženja "Diana", sada je najbitniji mir u lovištu, jer divljač uzima hranu koju su im izneli lovci. 

"Ove godine lovačko društvo 'Diana' iznelo je preko tri tone kukuruza i više od 500 bala što sena, što deteline, tako da smo adekvatno pokrili naše lovište sa prihranom i to ćemo raditi u kontinuitetu dok god bude neophodno. Lov je naša strast, hobi, ali mi se isto tako brinemo oko divljači i verujem da nema lovaca, divljač bi teško preživela, pogotovo u lovištu kao što je naše – ritsko lovište uz Tisu i Begej koje nema puno obradivih oranica i gde nema prirodne hrane", napominje predsednik lovačkog udruženja "Diana" Goran Kaurić.

Dok je ekipa RTS-a napuštala lovište, krdo srna se uputilo na hranilište u očekivanju još jedne izuzetno hladne noći pored snega praćene ledenom kišom.