Završen Zakon o parničnom postupku

Državni Sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da je Ministarstvo pravde završilo Predlog izmena i dopuna zakona o parničnom postupku.

Ideja Predloga jeste da se na drugačiji, revolucionarni način, regulišu postupci.

"Zakon o parničnom postupku je jedan od najvažnijih zakona u celokupnoj reformi pravosuđa jer brzina i dužina sudskog postuka prvenstveno zavisi od procesnih zakona", rekao je Homen Tanjugu, dodajući da očekuje da će ovaj zakon biti usvojen u palamentu do kraja godine.

Od ukupnog broja predmeta koji se vode pred srpskim sudovima, čak 70 odsto su parnični, napomenuo je Homen, koji očekuje da će izmene zakona "sa svojim revolucionarnim rešenjima" učiniti sprsko pravosuđe bržim i efikasnijim.

"Izmenama Zakona predviđeno je da se ostavi strankama u postupku određeni rok da dostave sve dokaze pred sudiju, tako da sudija više neće sam izvoditi dokaze i određivati veštačenja, već bi to radile stranke", objasnio je Homen.

Kada sudija u roku 90 ili 120 dana dobije sve dokaze, on bi posle toga bio u poziciji da sudi dan za danom na osnovu postojeće dokumentacije, odnosno dokaza koje su mu dostavile stranke.

Prema njegovim rečima, shodno ovim rešenjima, u roku od nekoliko dana mogao bi da bude okončan sam postupak i izrečena sudska odluka.

"Smatram da će ovo revolucionarno rešenje koje postoji i u drugim zemljama Evropske unije bitno ubrzati postupak", rekao je Homen i napomenuo da će Ministarstvo pravde za desetak dana izaći na javnu raspravu sa ovim zakonom.

Redukcija vanrednih pravnih lekova 

Homen je istakao da se najbitniji reformski koraci odnose, osim prikupljanja dokaza, na redukciju vanrednih pravnih lekova.

Predlogom izmena zakona predviđeno je ukidanje zahteva za zaštitu zakonitosti u potpunosti, pri čemu se imalo u vidu da parnični postupak predstavlja dispoziciju stranaka i da mešanje državnog tužioca podizanjem ovog pravnog leka više nije nužno.

Poštujući načelo pravne izvesnosti, delotvornost pravnih lekova, predložena je i promena pravne prirode revizije, koja treba da postane izuzetan i restriktivan redovni pravni lek.

Da bi se postigao razumni rok u pogledu odlučivanja o ovome pravnom leku, koji odlaže izvršenje, redefinisani su razlozi za reviziju i načini odlučivanja o njenoj dozvoljenosti.

U Predlogu izmana zakona konkretizovano je načelo pomoći neukoj stranci povodom načela socijalnog postupanja, shodno praksi Međunarodnog suda u Strazburu u vezi kršenja prava na pravično suđenje propisano Evropskom konvencijom o ljudskim i manjinskim pravima.

Realizacija novčanih kazni  

Radi poštovanja procesne discipline, novelirane su i odredbe koje se odnose na realizaciju novčanih kazni izrečenih u sudskim postupcima.

Do odgovarajućih izmena odredaba o pravilima postupka u parnicama o sporovima male vrednosti, kao i postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora došlo je zbog uočenih dilema u praksi prilikom njihove primene.

Određen je subjektivni rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka, u slučaju kada je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o povredi ljudskog prava u istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije.

Redigovani su razlozi za ponavljanje postupka, a jedan od njih je kada stranci nezakonitim postupanjem nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom.

Novelirane su odredbe o rešavanju spornog pravnog pitanja radi otklanja nepreciznosti i urađeno je postupanje sa neurednim ili nedozvoljenim predlozima.

Prvostepeni postupak posle ukidanja prvostepene odluke 

Izmenama zakona je precizirano ročište pred drugostepenim sudom i uređen prvostepeni postupak posle ukidanja prvostepene odluke.

Regulisano je pitanje održavanja rasprave pred drugostepenim sudom kada je doneta presuda zasnovna na novim činjenicama i dokazima, a dopunjene su i izmenjene odredbe koje regulišu institut izuzeća i isključenja radi sprečavanja zloupotrebe ovog procesnog instituta.

U Zakonu je izvršen i niz drugih promena sa ciljem da se u potpunosti ostvari pravo na pravično suđenje predviđeno Evropskom konvencijoj, pri čemu se posebno imala u vidu i dosadašnja sudska praksa Suda u Strazburu kroz presude protiv Republike Srbije, navodi se u Predlogu izmena zakona.

Izmene Zakona o parničnom postupku bile su nužne i zbog izmena državnog subjektiviteta, s obzirom na to da je važeći zakon donet u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crne Gora, kao i zbog usaglašavanja zakona sa novim Ustavom.

Parnična procedura reformisana je i implementacijom preporuka Saveta Evrope.