Gde su granice umesnog medijskog izveštavanja o nasilju

Fotografije žrtava, dece, porodične kuće, detaljan opis zločina danima posle počinjenog nasilja, pune stranice mnogih novina u Srbiji. U trci za rejtingom nanose dodatnu, trajnu i nepopravljivu štetu ne samo žrtvama već i njihovim porodicama. Da se o nasilju piše i izveštava, nije sporno i može da bude korisno kao opomena i preventiva. Pitanje je, međutim, gde su granice.

"Krvavo jutro na Novom Beogradu", "Muž upucao upravnicu predškolske ustanove", "Bejzbol palicom pretukao partnera bivše žene"... To su samo neki od novinskih naslova. Uz fotografiju najčešće se objavljuju i ime i prezime žrtve.

"Apsolutno je to vrlo stigmatizujuće. Otvara negde prostor da se o tome priča na neki način na koji žrtva to ne želi, na način za koji ona nije dala pristanak da se o tome priča, ostavlja sigurno psihičke posledice", kaže Irena Stanojević iz Sigurne kuće.

Nasilje je neiscrpna tema za mnoge medije. U tabloidnom novinarstvu začinjena je bizarnim podacima. Igra na kartu izazivanja emocija kod publike ima za cilj opstanak na medijskom tržištu.

"Ovakvim pristupom nasilju mediji ne da ne pomažu rešavanju ovog problema već naprotiv, čini se da oni dodatno otežavaju i onako tešku poziciju onih koji trpe nasilje", ističe komunikološkinja Snežana Bajčeta.

Takvim izveštavanjem krši se i novinarski kodeks u kojem jasno piše da novinar ne sme da zloupotrebljava emocije ljudi.

"Može se poštovti žrtva, mogu se poštovati čitaoci i ozbiljna štampa koja drži do sebe bi morala, da barem novinar zna da ono što ne bi želeo da učini niko njemu i njegovoj porodici da on ne radi drugima. To je teško podvući jer moral se menja u društvu, znate, i ono što je sada podnošljivo i što mi tolerišemo u medijima pre 50 godina bismo smatrali za strašan skandal", rekla je Ljiljana Smajlović iz Udruženja novinara Srbije.

Postojanje sudova časti i saveta za medije u slučaju tabloida gubi smisao.

"Mi sada imamo deo tabloida koji želi da deluje potpuno izvan sistema. Oni su se stavili izvan zakona, oni ne prihvataju ni kodeks novinara, ni članstvo u udruženju novinara, ni odluke Saveta za štampu. To je neka vrsta ‘divljeg zapada' i ti tabloidi su se odmetnuli od onog što je pristojno i što podrazumeva neki skup normi i morala", dodaje Smajlović.

Za razliku od Amerike u kojoj su tabloidni mediji vrlo surovi i gde je čak i na sudu teško dokazati klevetu i kršenje kodeksa, društva poput Švedske i Norveške veoma su rigorozna prema takvim medijima.

Srpskom novinarstvu, tvrde poznavaoci, nedostaje više javne medijske kritike i osude takvog izveštavanja.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 13. јун 2024.
17° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије