Ko plete zlatiborsku ogradu od prošća

Na pragu zime, završno, kako kažu, "pretresanje" ograde na imanju Milivojevića. Najviše 10 metara se za dan završi, kažu majstori, jer treba snage pobiti kolje, najpre upareno, kako bi se lakše popletalo. 

"Poplet nije lak, imamo prvi poplet, koji je malo tanji i on drži kolje. Drugi poplet, to je deblji prut koji svaki par zavlači i preko da ne može uvis da se podigne. I to je tako tvrdo da ne može da se rasplete", objasnio je Dragoljub Milivojević postupak pletenja ograde.

Ogradu je najbolje praviti u proleće, kolje se spremi preko zime, a tek isečeno pruće se tada najlakše savija. 

Dragoljub Milivojević kaže da je najbolje hrastovo, zrelo drvo i bagremovo, jer ono najduže traje, najmanje trune, a za pruće je dobro smrekovo, kleka pruće. On kaže da najviše koriste vrbovo drvo. 

"Vrbe su se sadile da bismo imali pruće za ogradu. U moje vreme kolje se cepalo i tesalo a sada se struže", kaže Momir Milivojević.

Najstarija i najjeftinija ograda, u vreme Miloša Obrenovića, sačuvala je Srbiju od kuge. 

Etnolog Bosa Rosić kaže da je Miloš naredio kuluk, da se pravi od Uvca do Mokre Gore, da se pravi visoka ograda tri metra od prošća, da ne bi prolazili oni koji su zaraženi kugom. 

Dragoljub kaže da je to najbolja i nadugotrajnija ograda koja je tvrđa od žice.

I posle dužeg zatišja, prošće se opet traži, kažu Milivojevići, čiji popletaji mogu da se prepoznaju od Muzeja Staro Selo u Sirogojnu, do ograđenih vikendica i restorana u zlatiborskom kraju.