"Nulta tolerancija države prema govoru mržnje"

Ubistvo glumca Dragana Maksimovića jer su mislili da je Rom i, posle 17 godina, još nepoznati počinioci, nijedna pravosnažna presuda za zločin iz mržnje na osnovu seksualne orijentacije i pretnje na društvenim mrežama, neki su od primera zločina i govora mržnje.

"Rađeno je jedno regionalno istraživanje, dakle, Zapadni Balkan je u pitanju i upitane su osobe pripadnici LGBT populacije koliko njih je bilo žrtva fizičkog nasilja, taj broj je preko četvrtine. Dok je taj broj kod verbalnog nasilja, makar u Srbiji 72 posto", ukazao je Goran Miletić iz Organizacionog Odbora Beograd Prajd 2017. 

Premijerka Ana Brnabićeva je na koferenciji rekla da nema problem sa kritikom, ali da joj smeta neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama.

"Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu, ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga", rekla je Brnabićeva.

Navodeći da je nesumnjivo opao broj fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, ona je istakla da je jednako važno da "prestanemo da se povređujemo rečima".

"Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega", istakla je Brnabićeva.

Ovo društvo je, kaže, imalo snage da napravi iskorak i, od sredine koja se nije libila da pokaže fizičko nasilje nad neistomišljenicima, napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve one koji će u nedelju mirno prošetati ulicama Beograda.

"I sve to za manje od 15 godina", istakla je premijerka.

Brnabićeva kaže da je kao predstavnica države ponosna što Srbija ima usvojene antidiskiminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.

Nivo diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih zajednica je u opadanju, tvrdi ministarka, te navodi da razgovor, suočavanje i otvaranje najtežih pitanja predstavljaju najbolji put ka prevazilaženju problema i na individualnom i na društvenom planu.

Brnabićeva ističe da se različitost i tolerancija ne smeju svesti isključivo na prepoznavanje i uvažavanje pripadnika LGBT populacije, već i na druge manjinske grupe.

"Oblast ljudskih i manjinskih prava tema je koja se nikada ne završava, koja nema kraja. Nivo tih prava, koja su neupitna, nije zaključen ni u najdemokratskijim i najtolerantnijim društvima, jer moderno doba stalno postavlja nove izazove", rekla je premijerka.

"Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije, koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Kao premijerka imam obavezu i dužnost da kažem da ova država i njene institucije odlučno stoje iza svojih građana i građanki jednako štiteći njihova prava", navela je premijerka. 

Podsetila je da u Srbiji danas živi 26 etničkih ili nacionalnih manjina, što je više nego bilo gde drugo u Evropi, da se 55.000 dece obrazuje na 15 jezika, te da je čak u šest lokalnih samouprava zvanično u upotrebi šest različitih jezika.

Za 21 nacionalnu manjinu postoje saveti, napomenula je, i svi dobijaju podršku iz budžeta, što, kako kaže, govori da vlada radi na njihovoj integraciji u širu zajednicu.

Premijerka je istakla i da je društvo u poslednje tri godine položilo jedan novi test, onaj u vezi s migrantskom krizom, navodeći da je kroz Srbiju prošlo više od milion ljudi iz ugroženih zemalja.

"Srbija nikada nije zatvarala granice ni podizala zidove na šta kao društvo u celini treba da budemo ponosni", rekla je i dodala da je prošle godine u saradnji sa Unicefom 200 učenika migranata pohađalo škole u Srbiji, a ove godine čak 645 pohađa škole na teritoriji 17 lokalnih samouprava gde se nalaze kolektivni centri.

Kuburovićeva: Neophodno intenzivnije raditi na podizanju svesti građana

Nulta tolerancija prema govoru mržnje i zločinu iz mržnje jesu jedan od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva pravde, izjavila je ministarka Nela Kuburović i dodala da je opravdan značaj koji se daje sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Ona je Međunarodnoj konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje istakla da održavanje "Nedelje ponosa" i ove godine jeste jedan od dobrih primera razvoja tekovina tolerancije i unapređenja ljudskih prava u Srbiji. 

"Koliki značaj ima uspostavljanje jednakih prava za sve građane, bez obzira na njihovu versku, etničku, nacionalnu, seksualnu ili bilo koju drugu različitost, govori i to da su osnovna prava zauzela vrlo važno mesto u okviru Poglavlja 23, čijim otvaranjem pregovori počinju, a zatvaranjem se završava pregovarački ciklus", rekla je Kuburovićeva.

Nažalost, dodaje Kuburovićeva, govor mržnje, a pogotovo zločin iz mržnje i dalje postoje u našem društvu. 

Ona je dodala da od stepena razvijenosti ljudskih prava zavisi i stepen razvijenosti demokratije u jednom društvu.

Vlada Srbije je, kaže, prepoznala značaj i težinu potrebe za adekvatnim odgovorom na govor i zločin iz mržnje, dodajući da je za to ministarstvo to važna tema jer u velikoj meri uspeh borbe protiv zločina iz mržnje zavisi efikasan rad pravosuđa.

Ona je dodala da se u dva navrata vršene izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi se unapredio postojeći zakonski okvir u skladu sa međunarodnim standardima.

"Svi smo svesni činjenice da i pored toga što Srbija ima dobra i adekvatna zakonska rešenja, još uvek imamo nezanemarljiv broj krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje, posebno izražena prema LGBT populaciji", rekla je ona.

Iako su, kako kaže, takvi slučajevi prisutni i u drugim zemljama, na državi je, dodaje, zadatak i obaveza da se spreči da dođe do krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje.

Prema njenim rečima, neophodna je kontinuirana obuka i nosilaca pravosudnih funkcija, i drugih državnih organa kako bi adekvatno prepoznali i efikasnije odgovorili na izazove sa kojima se suočava LGBT zajednica u Srbiji.

Kuburovićeva je ukazala i na dobre rezultate Zakona o sprečavanju nasilja u porodici čija je primena počela 1. juna 2017. godine, dodajući da su rezultati dobri upravo zahvaljući dobroj koordinaciji između svih insitucija.

"U ova tri meseca primene imali smo preko 9.400 razmotrenih slučajeva porodičnog nasilja, skoro 4.000 predloga za produženje hitne mere (3.811 usvojenih predloga) i 2.160 izrađenih individualnih planova zaštite žrtava", rekla je ona.

Kuburovićeva je zaključila da je neophodno intenzivnije i dugoročno raditi na podizanju svesti svih građana kako bi se izgradilo jedno tolerantnije društvo.

"Bez tolerantnog društva zasnovanog na poštovanju razlika nemoguće je eliminisati društvene stereotipe koji rađaju mržnju", rekla je Kuburovićeva.

To je isti izazov za Evropu i svet.

"Ovakva konferencija, gde učestvuje celo društvo, omogućava da se razgovora otvoreno. Srbija je mnogo toga učinila usvajajući nove zakone, ali u svakom društvu njihovo sprovođenje je ključno", ističe Sem Fabrici, šef Misije EU u Srbiji.

"Još lečimo ožiljke govora mržnje. I dalje nismo naučili na tim greškama i zločini iz mržnje dešavaju se na ulicama, i dalje nismo društvo koje sebe može da nazove potpuno demokratskim i slobodnim", navela je bivša predsednica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović.  

Srbija je pre pet godina uvela kaznu za zločin iz mržnje; ali, za takvo delo niko nije pravosnažno osuđen. Kao pomak se registruje to što je MUP odredio osam oficira za vezu sa LGBT zajednicom.