Sećanje na nacističke logore

Na teritoriji bivše Jugoslavije postojalo je oko dvadeset nacističkih logora. Najozloglašenij bio je onaj u Jasenovcu gde je utvrđen identitet najmanje 79 hiljada ljudi, koji su tu stradali.

Do raspada Jugoslavije smatralo se da je u tom logoru ubijeno oko 700 hiljada ljudi, danas je i ta desetostruka razlika u broju žrtava predmet polemike javnosti, stručnjaka i preživelih logoraša. Logor Jasenovac je poznat i po tome što su u njemu ljudi ubijani, uglavnom bez ispaljenog metka.

"Nezamislivo je objasniti šta se tada događalo ovde", kaže jedan od preživelih jasenovačkih logoraša Svetislav Vasilić. "To je bilo tako da niste mogli jedan korak da koračite a da niste videli leševe. Ovde je stradao ceo narod, deca koja se rode, bilo je dece koja se tu rode pa odmah ih ubijaju, i to na sve moguće načine", aže Vasilić.

U poslednjoj postavci Memorijalnog centra Jasenovac, o ubistvima i mučenju logoraša svedoče spomenik, table s imenima identifikovanih žrtava, snimljena svedočanstva i lični predmeti logoraša. Ne prikazuje se više dokumentarni film sa scenama ubistava i mučenja, niti pored sale za projekciju dežuraju kola hitne pomoći.

"Mi smo odlučili da ovo ne bude mesto gde će se kao u Muzeju Madam Tiso u Lonodnu pokazivati sprave za mučenje jer smatramo da ako se agresivno prikazuje agresija, to stvara mržnju a mislim da je ovo mesto, da je Jasenovac mesto gde je to nedopustivo. Mislim da možete prikazivati zločin a da ne proljevate novu krv", kaže direktor Memorijalnog centra Jasenovac Nataša Jovičić.

Kako su kroz nacističke logore prošli ili u njima ostali milioni ljudi, stručnjaci danas, kao ni prethodnih decenija, ne mogu da se dogovore oko toga na koji način će prikazivati to što se tim ljudima događalo, s obzirom na svirepost učinjenih zločina.

Nevericu savremenika tih događaja izazivalo je i to što je te zločine vršlila Nemačka, do tada napredna i civilizovana država i to koristeći najnaprednija naučna dostignuća.

Za obnovu Mauthazena 10 miliona evra

U Austriji u Mauthauzenu, o stradanju najmanje stotinu hiljada ljudi, među kojima je bilo i više od 3.000 Srba, svedoče replike barake i zidovi logora. U očuvanje uspomene na to strašno vreme austrijska vlada uložila je 10 miliona evra. Takozvano Stepenište smrti u kom su hiljade iznemoglih i gladnih logoraša svakodnevno radili i umirali poseti godišnje oko 200 hiljada ljudi. O nacističkim idejama svedoče i gasna komora, pećnice i odeljene za seciranje.

Mladi ljudi mogu najviše da nauče o holokaustu upravo na mestima gde su se strahote drugog svetskog rata i događale, smatraju Austrijanci.

"Važno je informisati mlade ljude o holokaustu pre nego sto dođu ovde, o tome bi trebalo da uče u školi a onda oni ovde mogu da gledaju objektivno slike i da čuju celu priču. Ne postoji problem ako su oni dobro informisani pre nego što dođu ovde, kaže Albert Laganger, generalni sekretar Međunarodnog komiteta ratnih zarobljenika u Mauthauzenu.

U Beogradu, s druge strane, jednom od retkih gradova koji je na svojoj teritoriji imao čak četiri logora, za neka mesta stradanja mnogi Beograđani ne znaju, loše su obeležena, zapuštena ili oštećena.

"Nepoznati" spomenik na Terazijama

Za spomenik na Terazijama, podignut petorici Beograđana koje su Nemci upravo na tom mestu obesili 1941. godine, a pored koga svakodnevno prolaze hiljade ljudi, mnogi ne primećuju, ne znaju da je uopšte spomenik niti šta predstavlja.

Malo Beograđana zna i da je nekada kroz sam centar grada, prolazila "dušegupka", kamion u kom su logoraši ubijani u toku vožnje iz logora Staro sajmište do Jajinaca. Na pola puta se kamion zaustavljao i izduvna cev je sprovedena u komoru pa su do Jajinaca svi zatvorenici bili mrtvi.

Procenjuje se da je za tri godine u logoru Staro sajmište, ubijeno ili je umrlo od iznemoglosti i gladi do 40 hiljada ljudi, najvećim delom Jevreja. Logor je podignut na mestu nekadašnjeg Beogradskog sajma, sagrađenog u prvoj polovini dvadesetog veka.

Iako je originalna infrastruktura Starog sajmišta dobrim delom sačuvana, umesto muzeja, u njemu danas stanuje nekoliko porodica a do nedavno je bila i diskoteka.

Postojala je ideja da se upravo tu napravi memorijalni i istraživački centar, međutim od prvog plana osamdesetih godina prošlog veka, do danas nije ostalo gotovo ništa.

"Problemi u prostoru su uglavnom imovinsko-pravne prirode, dakle nepokretnosti koje se ovde nalaze su u svojini, odnosno u korišćenju različitih subjekata, faktički korisnici su opet neki drugi. Mnoge institucije u ovoj državi se bave fenomenom Starog sajmišta, njegovim značajem, na različite načine, i muzeji i naš zavod, i neke druge institucije i državne uprave, međutim ne postoji jedno telo koje koordinira sve te aktivnosti, kaže Aleksandra Fulgeti, zamenica direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U novembru sa prvom sednicom posebne radne grupe Vlade Srbije odlučivaće se o sudbini jednog od četiri beogradska logora. Oni bi trebalo da naprave plan za pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar.

Sudbina Jugoslovenskog paviljona u Aušvicu još nije poznata. Da bi i poslednji neopremljeni paviljon u tom logoru bio završen potrebno je da sve bivše republike osmisle zajednički koncept. Do sada se na srpski poziv odazvala samo Bosna i Hercegovina.