Koje su koristi od berze otpada

U Srbiji se svega deset odsto upotrebljenih proizvoda reciklira, a zbog toga što se ne reciklira godišnje se gubi više od 50 miliona evra. Stari papir, pet ambalaža, staklo, metal, velikim delom završavaju u prirodi i na deponijama. Dobar deo onog što se sakupi se izvozi, dok domaća postrojenja nemaju dovoljno sirovina za preradu. Izvozi se i opasan otpad koji bi mogao da se iskoristi ali nema postrojenja za preradu. To bi moglo da se promeni osnivanjem berze otpada.

Za tri meseca trebalo bi da počne sa radom berza otpada za koju će biti nadležna Agencija za zaštitu životne sredine.

Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije kaže da pre nego što neka kompanija želi da izveze taj otpad van teritorije naše zemlje, ona će morati da ga ponudi na sajtu Agencije domaćim kompanijama i to oglašavanje će trajati pet dana.

"Ako se niko u tih pet dana ne javi oni će dobiti potvrdu koja će im biti dovoljna za izvoznu dozvolu. To je veliki korak napred kada se radi o zaštiti reciklažne industrije", kaže Radović.

Godišnje se izveze 300.000 tona sekundarnih sirovina, a uveze se 250.000 tona po većoj ceni zbog troškova prevoza. U Srbiji se godišnje sakupi oko 450.000 tona čeličnog otpada. Čak trećina se izveze, a fabrike rade sa manje od polovine kapaciteta. Postrojenja za preradu pet ambalaže rade sa trećinom kapaciteta.

"Sve korisne sirovine koje u ovom trenutku idu van tržišta Srbije će biti u procesu izdavanja dozvole kontrolisane time što ćete morati imati potvrdu da je to potrebno domaćoj industriji - time smanjujemo uvoz papira, izvoz ambalažnog stakla, izvoz gvožđa, izvoz sekundarnih materijala", kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

I preostali otpad iz proizvodnje koji može ponovo da se prerađuje izvozi se jer i oni koji žele da izgrade takve fabrike ne uspevaju u tome.

"U svetu postoje tehnološka rešenja,  fabrike za tretman opasnog otpada, između ostalog i za cinkanu prašinu koja u sebi ima trećinu cinka, materijala koji je tražen na tržištu, koji ima vrednost. Nismo uspeli da dobijemo lokaciju jer planska dokumenta ne identifikuju, ne žele lokalne samouprave da na svojoj lokaciji postave fabriku za tretman opasnog otpada", kaže Nikola Egić iz "BiS reciklaža Pančevo". 

Egić je rekao da su morali da izvoze otpad pa su odustali od te priče.

Procenjuje se da je tržište sekundarnih materijala u Srbiji vredno 350 miliona evra, a postoji računica da se na jedan uloženi dinar u reciklažu dobija deset.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 02. март 2024.
11° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво