Kako popraviti položaj pripadnica nacionalnih manjina?

Problemi su im manje–više isti. Nemaju imovinu, nisu prijavljene, rade teške poslove, izložene su nasilju.

"Kada dođe vreme da se razbole, ostanu trudne ili bilo šta ili dožive neko nasilje zbog čega moraju da izađu iz te porodice, one su totalno nezaštićene, društveno postaju socijalni slučajevi. Oni ne znaju kako da postupaju u slučajevima nasilja, ne znaju kako firmu da registruju, ne znaju kako da naprave klastere, udruženja koja će im donositi neku ekonomsku dobit", objašnjava direktorka pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.

Iako Nacionalni savet Slovaka ženama finansira odlaske na takmičenja, prezentacije knjiga, izlaganje proizvoda, ima, kažu, još mnogo da se radi na popravljanju položaja oko 26.000 Slovakinja u Srbiji. 

"Pripadnice nacionalnih manjina najviše žive na selu pa tu je problem što nemaju svoj novac, pa onda jednostavno ne mogu da budu slobodne", kaže Marija Čanji iz Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine.

Predlog kako im pomoći imaju udruženja žena koja godinama edukuje seoske žene o rodnoj ravnopravnosti i pravima.

"Želeli smo da odemo u manja sela gde su udruženja žena malobrojna a i broj članica jako mali, do deset. Da se ožive ti stari zanati na selu i da se produkuju ti kvalitetni suveniri kako naši tako i drugih nacionalnih manjina", ističe predsednica Asocijacije slovačkih udruženja žena Vjera Miškovicova.

Iako su Rusinke zastupljene u nacionalnom savetu i udruženjima, nisu dovoljno, kažu, prisutne u javnom životu.

"Malo bi se radilo na priči o zlostavljanju žena, zatim asertivne treninge, pisanje projekta i pisanje biznis plana", kaže Nataša Makaji Murdoh iz Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine.

Hrvatice kažu, problem im je, između ostalog, što žive daleko jedne od drugih, od Niša do Subotice. Zato je fokus njihovog projekta povezivanje. 

"Naš projekat se simbolično naziva mikoriza. Mikoriza jeste jedna gljiva koja se stavlja na koren biljke i pomoću koje biljka može da crpi 100 do 1.000 puta više energije i hranljivih stvari iz tla i isto tako međusobno povezuje sve iste vrste", kaže Jasna Vojnić iz Hrvatskog nacionalnog vijeća.

"Nekako su me oni zaintrigirali baš zato što stalno imamo problem blokada, otvaranja poglavlja pa blokada, i oni su nam nekako tu, komšije smo što se kaže, mada smo komšije i sa ostalima, a da vidimo šta možemo, da uradimo mostove i zaobiđemo blokade", kaže Diana Milović, direktorka pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova.

Pravo učešća na konkursu za bespovratna sredstva imaju registrovana udruženja. Mogu aplicirati samo sa jednim projektom u visini do milion dinara. Konkurs je otvoren do 9. marta.