Prihvatilište za odrasle: Jedini dom za sve otpisane

Kada padne sneg i stegne mraz, tada se i trpezarija pretvara u spavaonicu – uobičajena slika u ovo doba godine. Ljudi koji tu dolaze su, spletom životnih okolnosti, ostali bez svega što su imali u životu.

"Muž me je isterao i došla sam ovde", kaže jedna korisnica. Neki od njih su u prihvatilištu i više od pet godina.

"Bila sam pre ovoga 20 godina u zatvoru i nisam mogla da se uklopim. Došla sam u sukob s očuhom – pošto je to bila porodična tragedija u delu ubistva, izbacili su me na ulicu", kaže druga korisnica.

Dodaje da su u Prihvatilištu divni prema njima.

"Hvala im, javno se zahvaljujem. I svi donatori, ne moraju uvek da ulažu na ista mesta. Neka ulažu malo ovde, ljudi spavaju na hodniku. Nije nimalo prijatno, tu ima i vlage i svega. I ovde smo svi ljudi, bez obzira na to što nemamo krov nad glavom – ali smo mi ljudi", rekla je ta žena.

Ono što je hitna pomoć u zdravstvu, to je, kažu, prihvatilište u socijali. Dolaze sami ili ih dovoze policija ili Hitna pomoć. Higijenski su potpuno zapušteni, sa različitim hroničnim bolestima, psihičkim i emocionalnim problemima, a zimi s promrzlinama.

"Zaista je svaka priča za sebe i ostavlja jak utisak, svaka za sebe. Jako im je potrebna naša podrška, jer to su ljudi koji su najčešće izgubili krov nad glavom, izgubili porodicu, nemaju na koga da se oslone", rekla je psihološkinja Stana Budurić, stručna saradnica.

Upravnik Prihvatilišta za odrasla lica u Kumodražu Prvoslav Nikolić ističe da su izdaci veliki.

"Naš korisnik nije korisnik u domu penzionera, to su gladni ljudi. Jednom korisniku u domu penzionera da se okupa treba 20-30 litara vode, našem čak 1.000 litara – toliko prilikom prijema koristimo za jednog korisnika. To je postupak koji traje po dva, tri sata da bi se posao odradio onako kako treba", kaže Nikolić.

Ove godine, iz gradskog budžeta za Prihvatilište je izdvojeno 76 miliona dinara, 15 odsto više nego prethodne. U toku je, kažu, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa o parceli predviđenoj za proširenje kapaciteta.

"Jeste nezahvalno pričati o rokovima, ali trudićemo se da sve što je u našoj moći i poguramo i ubrzamo, kako bi negde imali krajnje rešenje, da imamo i konkretan projekat koji će pokazati da li će biti rekonstrukcija ili je potreban novi objekat, i naravno da rešimo pitanje same parcele koja trenutno koči", objašnjava Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

To bi, kažu, trebalo da bude rešeno u prvoj polovini naredne godine. Do tada svi ostaju na jedinoj adresi u Srbiji, u Kumodraškoj ulici u Beogradu.