Bežanje sa časova sve češće

Statistika kaže da je bežanje učenika sa školskih časova sve masovnije. Dnevno u proseku u svakom srednjoškolskom odeljenju odsutno je desetak učenika, a kada su pismeni zadaci taj broj je i znatno veći.

I dok je Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja ublažio kazne, škole u Evropi ovaj problem rešavaju drugačije.

U Poljskoj, na primer, za bežanje sa časova kažnjavaju se roditelji sumom koja može da dostigne čak i 1.500 evra, a pojedine gimnazije u Francuskoj dosetile su se da primerna odeljenja novčano nagrađuju.

Rubrike gde se upisuju odsutni učenici često su prepune. Sa časova beže ne samo loši učenici već i odlični.

"Beže po potrebi kad je kontrolni, pismeni, a kad se pobegne bude se u dvorištu ili u kafiću ili kladionici. Od lekara se lako dobija opravdanje.

Roditelji srednjoškolaca za to najčešće i ne znaju, jer, kako kažu, profesori ne sarađuju dovoljno sa školom. Da bi izbegli problem, roditelji su često i saučesnici u pribavljanju lažnih opravdanja.

Kreativan program za smanjenje izostanaka

"Kad pozovem nekog jer imam problem roditelj kaže da ne može da dođe jer će ostati bez posla", kaže Veselinka Živković, direktor Škole za negu lepote.

Da problem poprima ozbiljne razmere svedoče i sve češće lažne dojave o postavljenim bombama u školi. To se, nažalost dešava čak i u osnovnim školama.

"Kad god je takva vest došla do javnosti uvek je bilo saopšteno da su to đaci uradili da bi izbegli pismeni i kontrolni zadatak. To jeste jedan od najužasnijih načina da se izbegne školska obaveza, koja uznemirava mnoge učenike i rodiljtelje", kaže Milena Bićanini, direktor osnovne škole Drinka Pavlović.

Psiholozi upozoravaju da je bežanje sa časova osnova kasnijih problematičnih ponašanja.

"Ako deca jedan dan izostanu sa nastave, treba im čitava nedelja da se vrate u stari ritam. Provedeno vreme van škole kada se oni organizuju u kladionicama sa vršnjacima uz TV sasvim je nevažno, to je početak jedne priče o drugačijem organizovanju vremena i o ličnoj odgovornosti", kaže Vesna Janjević Popadić, psiholog.

A da se sve može popraviti govori i primer osnovne škole "Ilija Birčanin" koja već 2 godine sprovodi kreativan program za smanjenje izostanaka.

"Učenici su subotom dolazili u školu, uređivali dvorišta, farbali ogradu i na taj način popravljali estetski izgled škole i smanjivali broj izostanaka i razvijali radne navike", rekla je Mladenka Šipovac, iz osnovne škole "Ilija Birčanin".

Novi zakon o osnovama obrazovanja povećao je broj dozvoljenih neopravdanih izostanaka sa 25 na trideset pet, a više prostora dao upravo vaspitnim merama.